ЗОВЕ СЕ СВЕТИ СТЕФАН, А СЛАВА МУ ЈЕ ПРЕОБРАЖЕЊЕ (Алпрес)

ЗОВЕ СЕ СВЕТИ СТЕФАН, А СЛАВА МУ ЈЕ ПРЕОБРАЖЕЊЕ (Алпрес)

За неколико дана приближава се значајан верски празник кога на подручју општине Алексинац обележава неколико светиња и више насеља. Тачније, 19. августа је празник Преображења и то је слава храма у Љуптену и целог села, а веома свечано је и у Гредетину где се осим саборовања у целом насељу, у тамошњој црквеној порти организују „Дани духовног Преображења”.

Међутим, у широј јавности најпознатије је обележавање овог празника у алексиначком селу Липовцу, односно у тамошњем манастиру из средњег века „Свети Стефан”. Преображење Господње у Липовцу слави цело село, а славски колач сече се и у оближњем манастиру.

Мало је познато да је слава манастира „Свети Стефан” у Липовцу Преображење Господње, док многи мисле да је то Свети Стефан. Право објашњење нам је дао јеромонах Евстатије духовник манастира, који каже да се у литератури, на интернету и телевизији често чује име ове светиње Свети Стефан.

‒ Интересантна је и река поред манастира, Светостефанска река. Све то има везе са деспотом Стефаном Лазаревићем, сином кнеза Лазара, који је у ствари овде сазидао ову светињу или боље речено обновио 1399. године, значи 10 година након Косовског боја. По предању, већ је ту постојала нека некропола хришћанска још у 10. веку. Онда је нека племићка породица из ових крајева 1370 и неке године, на пример 4, 5, 6. подигла ту богомољу коју су посветили Преображењу Господњем. Деспот Стефан  1399. године долази са својом свитом код познатог игумана и духовника који се подвизавао овом крају, игумана Германа. С њим се упознаје и решава да ту постојећу светињу, коју је та племићка породица подигла, обнови и догради припрату, чему сведочи аутентичан натпис у цркви из тог времена изнад надвратника испод деизиса – каже овај монах.

Он даље појашњава и то по коме манастир носи назив и како често имају позиве од верника да им се честита слава када она није.

‒ Тако да, ово здање и ова светиња нашег краја носи назив Свети Стефан, по деспоту Стефану, а не по архиђакону и првомученику Стефану, како многи мисле, па се неретко деси да људи зову или када је главни празник архиђакона Стефана, деветог јануара, честитају славу, али нама је слава Преображење Господње. Празник Преображења Господњег, који се прославља по новом календару 19. августа, односно сада у суботу – завршава Евстатије.

Свечано и уз масовно окупљање верујућег народа ће бити и ове године, а традиционално свечану литургију служиће нишки епископ господин Арсеније. Тај обичај, боравка епископа на дан славе, установио је упокојени патријарх Иринеј, који је дуго година био на челу Нишке епархије.

извор АЛПРЕС