Za nekoliko dana približava se značajan verski praznik koga na području opštine Aleksinac obeležava nekoliko svetinja i više naselja. Tačnije, 19. avgusta je praznik Preobraženja i to je slava hrama u Ljuptenu i celog sela, a veoma svečano je i u Gredetinu gde se osim saborovanja u celom naselju, u tamošnjoj crkvenoj porti organizuju „Dani duhovnog Preobraženja”.
Međutim, u široj javnosti najpoznatije je obeležavanje ovog praznika u aleksinačkom selu Lipovcu, odnosno u tamošnjem manastiru iz srednjeg veka „Sveti Stefan”. Preobraženje Gospodnje u Lipovcu slavi celo selo, a slavski kolač seče se i u obližnjem manastiru.
Malo je poznato da je slava manastira „Sveti Stefan” u Lipovcu Preobraženje Gospodnje, dok mnogi misle da je to Sveti Stefan. Pravo objašnjenje nam je dao jeromonah Evstatije duhovnik manastira, koji kaže da se u literaturi, na internetu i televiziji često čuje ime ove svetinje Sveti Stefan.
‒ Interesantna je i reka pored manastira, Svetostefanska reka. Sve to ima veze sa despotom Stefanom Lazarevićem, sinom kneza Lazara, koji je u stvari ovde sazidao ovu svetinju ili bolje rečeno obnovio 1399. godine, znači 10 godina nakon Kosovskog boja. Po predanju, već je tu postojala neka nekropola hrišćanska još u 10. veku. Onda je neka plemićka porodica iz ovih krajeva 1370 i neke godine, na primer 4, 5, 6. podigla tu bogomolju koju su posvetili Preobraženju Gospodnjem. Despot Stefan 1399. godine dolazi sa svojom svitom kod poznatog igumana i duhovnika koji se podvizavao ovom kraju, igumana Germana. S njim se upoznaje i rešava da tu postojeću svetinju, koju je ta plemićka porodica podigla, obnovi i dogradi pripratu, čemu svedoči autentičan natpis u crkvi iz tog vremena iznad nadvratnika ispod deizisa – kaže ovaj monah.
On dalje pojašnjava i to po kome manastir nosi naziv i kako često imaju pozive od vernika da im se čestita slava kada ona nije.
‒ Tako da, ovo zdanje i ova svetinja našeg kraja nosi naziv Sveti Stefan, po despotu Stefanu, a ne po arhiđakonu i prvomučeniku Stefanu, kako mnogi misle, pa se neretko desi da ljudi zovu ili kada je glavni praznik arhiđakona Stefana, devetog januara, čestitaju slavu, ali nama je slava Preobraženje Gospodnje. Praznik Preobraženja Gospodnjeg, koji se proslavlja po novom kalendaru 19. avgusta, odnosno sada u subotu – završava Evstatije.
Svečano i uz masovno okupljanje verujućeg naroda će biti i ove godine, a tradicionalno svečanu liturgiju služiće niški episkop gospodin Arsenije. Taj običaj, boravka episkopa na dan slave, ustanovio je upokojeni patrijarh Irinej, koji je dugo godina bio na čelu Niške eparhije.
izvor ALPRES
