Међу више радионица које је организовао Центар за културу и уметност у Алексинцу издваја се једна која је инклузивна и у којој учествују полазници драмског студија при Центру за културу из Алексинца. То је мешовита група, кажу нам зато је и инклузивна, чине је деца и њихови другари са сметњама у развоју. Они чине глумачку екипу.
Младен Милојковић из Ниша нам објашњава да се у нашем граду нашао на позив људи из Центра за културу, пре свега директорке и организатора, и на основу договора о сарадњи са дефектолозима, социјалним радницима, васпитачима да се направи једна група која ће испричати универзалну причу.
Наш саговорник тврди да позориште треба да буде једна универзална ствар, да постоји један глобалан језик и да свако може да прати позориште, а позива се на своје значајно искуство.
– Током своје едукације, након дипломирања, завршио сам сценски покрет и пантомиму у Барселони, касније сам постао члан једне плесне трупе, при Гротовски универзитету у Вроцлаву, у Пољској, негде сам схватио колико је гест важан – предочава Милојковић.
У то смо се и сами уверили док смо пратили пробу и гледали како се ствара једна необична, али битна представа, као плод разумевања малих глумаца и искусних стручњака. А прича је једноставна само на први поглед. Девојка је желела да оде до Италије и цео свој живот је посветила тој једној идеји, међутим кад је стигла на аеродром схватила је да је у питању Холандија.
– То је заправо једна прича која је симболична, има доста метафора, а врло је инклузивна и глобална, тако да сви заједно можемо да је испричамо, небитно какав је проблем, битно је да сарађујемо и да ту постоји један велики ниво толеранције – каже наш саговорник и најављује премијеру за месец дана.
Он је убеђен да ће ова представа живети и да ће је видети значајан број грађана. Пре свега што је едукативна за све нас, а нарочито младе. Зато је, по његовом мишљењу, треба играти што више међу ученицима, како основних још више средњих школа.
У тиму који реализује овај пројекат су и Милан Петковић, музички сарадник, глумица Биљана Николић, сарадник на сценском говору, затим васпитачица Ивана Поповића, дефектолог Теодора Дашић и Анита Миловановић, социјални радник.
Партнери ЦКУ у реализацији ове представе су Установа за децу и младе са сметњама у развоју „Христина Маркишићˮ, Центар за социјални рад, Специјална школа „Смех и сузаˮ, Удружење „Једнаки у различитостиˮ, Дневни боравак за децу са сметњама и алексиначке основне школе „Љупче Николићˮ и „Вожд Карађорђеˮ.
