– “Кад се пада 1.мај?” – “5.-6. *** ли га…”
Да ово није само пошалица, имала сам прилике да се уверим много пута. Најскорије, када сам доживела да ми за 1.мај пожеле “леп провод за Дан државности”. Па добро…битна је жеља и битан је провод, а дан ко дан…
У мноштву информација које допиру до нас са свих страна, много је више оних које су неважне и нетачне него ли оних правих. Народ који верује у разне невероватне ствари и појаве, лако поверује у све што му се сервира да чује и види. Тријажа информација по истинитости и битности је на сваком од нас самих, а колико је ко виспрен, то је у у нама самима. Људи често баратају полуинформацијама или непровереним информацијама и то је мени потпуно у реду, док не почну друге да убеђују у то. Па ипак, има и оних неинформисаних, који функционишу по принципу “ништа нисам видео, ништа нисам чуо (нисам ја, мајке ми)”. Да ли се Исус родио или васкрсао, да ли је Дан државности или Празник рада…њима је апсолутно свеједно. Тек да не причамо о томе којим поводом је тај празнични дан устоличен. Какогод, најважнији моменат је – НЕРАДНИ је дан. Црвено слово. Крај. Живео празник (и да се лепо проведете). Недавно је објављен тест опште информисаности за средњошколце. Сличан тест полагао се и у “моје време”. Сећам се да ме је једном током тестирања пробола оловка у ситна ребра: ”Ко је написао ‘Мајн кампф’?”, а понуђени одговори А.Хитлер, И. Андрић и трећег се не сећам, али типа Д. Максимовић. Циљ испитивача вероватно је да утврди да су испитаници у току са временом (и простором), а став испитаника вероватно: “А за кад ми то треба?” Па реално, може се живети и без тог знања. Или тачније, постојање (а изгледа и све остало) није директно условљено општом информисаношћу. Не постоји особа која влада комплетним знањем о свему постојећем. Исто тако, не постоји особа која не може да учи. Не да учи због других, него себе ради. У разговору, све више наставника жали се на то да деца не повезују градиво. Па наравно да не повезују када веза између синапси у мозгу није успостављена. Раније, да би дошао до неке информације, морао си да смислиш прво где то наћи, па онда да листаш књиге, енциклопедије и разну другу литературу, на крају крајева да питаш неког ко би то могао знати. Сад само куцнеш претраживач и све ти се сервира. Знајући да ти је та опција увек доступна, не мораш ни да запамтиш то и тако не располажеш могућношћу примене те исте информације у неке друге сврхе. У нашем народу постоји изрека да “од много знања боли глава”. Изгледа да се, из незнања, буквално тумачи. Моје лично мишљење је да човек мора да буде у току догађаја у оној мери, да бар располаже основним познавањем природе и друштва, појава, културе…Има наравно и оних који “знају све”, углавном о другима. Ми увек некако нађемо тај пут из крајности у крајност. Кад смо код пута, да вам пожелим срећу ако путујете (по новој цени горива) некуд за празник, који се прославља 1.маја још од 1886.године и међународног је карактера – Празник рада, у знак сећања на демонстрације у Чикагу, у борби за радна права. Проведите се како можете или хоћете, по могућству нерадно. Радници нека се и тог дана не боре за своја права, као и обично. Евентуално,могу да искористе своје право да се бар информишу због чега и шта празнују.
