– “Kad se pada 1.maj?” – “5.-6. *** li ga…”
Da ovo nije samo pošalica, imala sam prilike da se uverim mnogo puta. Najskorije, kada sam doživela da mi za 1.maj požele “lep provod za Dan državnosti”. Pa dobro…bitna je želja i bitan je provod, a dan ko dan…
U mnoštvu informacija koje dopiru do nas sa svih strana, mnogo je više onih koje su nevažne i netačne nego li onih pravih. Narod koji veruje u razne neverovatne stvari i pojave, lako poveruje u sve što mu se servira da čuje i vidi. Trijaža informacija po istinitosti i bitnosti je na svakom od nas samih, a koliko je ko vispren, to je u u nama samima. Ljudi često barataju poluinformacijama ili neproverenim informacijama i to je meni potpuno u redu, dok ne počnu druge da ubeđuju u to. Pa ipak, ima i onih neinformisanih, koji funkcionišu po principu “ništa nisam video, ništa nisam čuo (nisam ja, majke mi)”. Da li se Isus rodio ili vaskrsao, da li je Dan državnosti ili Praznik rada…njima je apsolutno svejedno. Tek da ne pričamo o tome kojim povodom je taj praznični dan ustoličen. Kakogod, najvažniji momenat je – NERADNI je dan. Crveno slovo. Kraj. Živeo praznik (i da se lepo provedete). Nedavno je objavljen test opšte informisanosti za srednjoškolce. Sličan test polagao se i u “moje vreme”. Sećam se da me je jednom tokom testiranja probola olovka u sitna rebra: ”Ko je napisao ‘Majn kampf’?”, a ponuđeni odgovori A.Hitler, I. Andrić i trećeg se ne sećam, ali tipa D. Maksimović. Cilj ispitivača verovatno je da utvrdi da su ispitanici u toku sa vremenom (i prostorom), a stav ispitanika verovatno: “A za kad mi to treba?” Pa realno, može se živeti i bez tog znanja. Ili tačnije, postojanje (a izgleda i sve ostalo) nije direktno uslovljeno opštom informisanošću. Ne postoji osoba koja vlada kompletnim znanjem o svemu postojećem. Isto tako, ne postoji osoba koja ne može da uči. Ne da uči zbog drugih, nego sebe radi. U razgovoru, sve više nastavnika žali se na to da deca ne povezuju gradivo. Pa naravno da ne povezuju kada veza između sinapsi u mozgu nije uspostavljena. Ranije, da bi došao do neke informacije, morao si da smisliš prvo gde to naći, pa onda da listaš knjige, enciklopedije i raznu drugu literaturu, na kraju krajeva da pitaš nekog ko bi to mogao znati. Sad samo kucneš pretraživač i sve ti se servira. Znajući da ti je ta opcija uvek dostupna, ne moraš ni da zapamtiš to i tako ne raspolažeš mogućnošću primene te iste informacije u neke druge svrhe. U našem narodu postoji izreka da “od mnogo znanja boli glava”. Izgleda da se, iz neznanja, bukvalno tumači. Moje lično mišljenje je da čovek mora da bude u toku događaja u onoj meri, da bar raspolaže osnovnim poznavanjem prirode i društva, pojava, kulture…Ima naravno i onih koji “znaju sve”, uglavnom o drugima. Mi uvek nekako nađemo taj put iz krajnosti u krajnost. Kad smo kod puta, da vam poželim sreću ako putujete (po novoj ceni goriva) nekud za praznik, koji se proslavlja 1.maja još od 1886.godine i međunarodnog je karaktera – Praznik rada, u znak sećanja na demonstracije u Čikagu, u borbi za radna prava. Provedite se kako možete ili hoćete, po mogućstvu neradno. Radnici neka se i tog dana ne bore za svoja prava, kao i obično. Eventualno,mogu da iskoriste svoje pravo da se bar informišu zbog čega i šta praznuju.
