УСКИ КРУГ (СЛОБОДАНКА ЖИВКОВИЋ)

УСКИ КРУГ (СЛОБОДАНКА ЖИВКОВИЋ)

Слободанка Живковић, песникиња и глумица је рођена 8. децембра1951. године у Алексинцу. Школовала се у Алексинцу (Гимназија) и Нишу (Правни факултет). Објавила је књиге поезије: ОДЗВОН (1997), ПОДРИВАЊЕ ТИШИНЕ (2004), ДИВЉЕ РЕКЕ (2007), ДВА ВИДИКА изабране и нове песме (2010), НУЛТИ СТЕПЕН СНА (2014). У штампи је њена шеста збирка поезије ПРЕДЕЛИ ЗА МАЛЕ ПТИЦЕ у издању Центра за културу и уметност у Алексинцу.

Аутор је већег броја есеја и књижевних приказа, адаптација и драматизација текстова и позоришних режија представа за децу. У Градском позоришту „Театар 91„ у Алексинцу је ангажована као глумица и вишегодишњи стручни сарадник – водитељ Школице глуме . Учествовала је у оснивању Kњижевног клуба „Велимир Рајић„ у Алексинцу и била његов председник. Уређивала је књижевне часописе „Реч песника„и „Реч истине„у издању Књижевног клуба „Велимир Рајић„у Алексинцу, а под покровитељством Црвеног крста Алексинац и СО Алексинац (1999 – 2002). Аутор је предговора за књигу „Скица за портрет моје вароши„ Ружице Стевановић, 2005. и многобројних приказа ликовних изложби у организацији УЛУА у Алексинцу.

Учесник је трибина и поетских програма у организацији Удружења књижевника Србије у Београду, Међународног покрета Poetas del Mundo – Песници света у Србији и Међународног сусрета писаца у Београду. Заступљена је у домаћим и страним часописима, зборницима и антологијама поезије. Превођена је на енглески, пољски, словеначки, италијански и бугарски језик. Награђивана за поезију. У најужем избору за награду Златна струна номинована три пута (1998, 2016 и 2019.) у оквиру које је два пута, 2016. и 2019. понела Награду публике за најбољу песму фестивала на Међународном фестивалу поезије Смедеревска песничка јесен у Смедереву. Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Алексинцу.

(биографија преузета са Фејсбук профила)

 

 

 

 

 

УСKИ KРУГ

Годинама сам чувала

у камену својих очију

људску стварност коју живим и сада.

Била је то моја савршена целовитост

могућност да употребим сопствени порок

по угледу на цвет учим сама да сликам.

 

Оно што је од свега остало

што сада видим као неизбежан чин Бога

јесте песма која бира ове речи јер нема избора

док зао језик добро време говори

и опозван је у уском кругу још један дан.