Slobodanka Živković, pesnikinja i glumica je rođena 8. decembra1951. godine u Aleksincu. Školovala se u Aleksincu (Gimnazija) i Nišu (Pravni fakultet). Objavila je knjige poezije: ODZVON (1997), PODRIVANJE TIŠINE (2004), DIVLJE REKE (2007), DVA VIDIKA izabrane i nove pesme (2010), NULTI STEPEN SNA (2014). U štampi je njena šesta zbirka poezije PREDELI ZA MALE PTICE u izdanju Centra za kulturu i umetnost u Aleksincu.
Autor je većeg broja eseja i književnih prikaza, adaptacija i dramatizacija tekstova i pozorišnih režija predstava za decu. U Gradskom pozorištu „Teatar 91„ u Aleksincu je angažovana kao glumica i višegodišnji stručni saradnik – voditelj Školice glume . Učestvovala je u osnivanju Književnog kluba „Velimir Rajić„ u Aleksincu i bila njegov predsednik. Uređivala je književne časopise „Reč pesnika„i „Reč istine„u izdanju Književnog kluba „Velimir Rajić„u Aleksincu, a pod pokroviteljstvom Crvenog krsta Aleksinac i SO Aleksinac (1999 – 2002). Autor je predgovora za knjigu „Skica za portret moje varoši„ Ružice Stevanović, 2005. i mnogobrojnih prikaza likovnih izložbi u organizaciji ULUA u Aleksincu.
Učesnik je tribina i poetskih programa u organizaciji Udruženja književnika Srbije u Beogradu, Međunarodnog pokreta Poetas del Mundo – Pesnici sveta u Srbiji i Međunarodnog susreta pisaca u Beogradu. Zastupljena je u domaćim i stranim časopisima, zbornicima i antologijama poezije. Prevođena je na engleski, poljski, slovenački, italijanski i bugarski jezik. Nagrađivana za poeziju. U najužem izboru za nagradu Zlatna struna nominovana tri puta (1998, 2016 i 2019.) u okviru koje je dva puta, 2016. i 2019. ponela Nagradu publike za najbolju pesmu festivala na Međunarodnom festivalu poezije Smederevska pesnička jesen u Smederevu. Član je Udruženja književnika Srbije. Živi u Aleksincu.
(biografija preuzeta sa Fejsbuk profila)
USKI KRUG
Godinama sam čuvala
u kamenu svojih očiju
ljudsku stvarnost koju živim i sada.
Bila je to moja savršena celovitost
mogućnost da upotrebim sopstveni porok
po ugledu na cvet učim sama da slikam.
Ono što je od svega ostalo
što sada vidim kao neizbežan čin Boga
jeste pesma koja bira ove reči jer nema izbora
dok zao jezik dobro vreme govori
i opozvan je u uskom krugu još jedan dan.
