Зимско рачунање времена почиње у недељу 29. октобра када ћемо казаљке са 3 часа након поноћи вратити на 2 и те ноћи спавати сат времена дуже.
Зимско рачунање времена је пракса која се користи у неким регионима како би се искористио светлосни дан током зимских месеци.
У већини случајева, то подразумева померање сата уназад за један сат у одређеном тренутку током јесени, код нас обично задњег викенда у октобру.
Ово се обавља како би се продужила дневна светлост у вечерњим часовима и смањила потреба за вештачким осветљењем, што може да допринесе смањењу потрошње електричне енергије.
Током пролећа, обично задњег викенда у марту, сатови се враћају на летње рачунање времена, померајући се унапред за један сат, чиме се поново усклађују са стандардним временским зонама.
Зимско рачунање времена се примењује у многим деловима света, али није универзално.
Неки региони и земље га не примењују, док се у другима може примењивати на различите начине или у различито време током године. Одлука о примени зимског рачунања времена обично зависи од законодавства и регулатива у свакој земљи или регији.
Зимско рачунање времена је први пут примењено у Немачкој и Аустрији током Првог светског рата, 1916. године. Ова мера је уведена како би се уштедела енергија током рата.
У САД-у, зимско рачунање времена је први пут примењено током Другог светског рата, 1942. године, а касније је постало пракса која се примењивала у многим државама.
Међутим, није било примењивано широм земље све до 1966. године када је донет Закон о временском рачунању.
У већини европских земаља, зимско рачунање времена је уведено касније током 20. века. У Великој Британији је први пут примењено 1968. године.
У Европској унији, заједничка директива о летњем и зимском рачунању времена је усвојена 2002. године, а земље чланице примењују ову праксу у складу са том директивом.
Зимско рачунање времена је први пут уведено у Краљевини Југославији, током Другог светског рата, 1940. године. Ова мера је била део немачког окупационог режима.
Након завршетка Другог светског рата, зимско рачунање времена је привремено укинуто, али је поновно уведено током 1946. године.
У Србији, односно тадашњој СФР Југославији, казаљке су први пут померене 27. марта 1983. године, када смо почели са рачунањем летњег времена. До 1995. сатови су се враћали у последњој недељи септембра, а касније је донет закон којим је рачунање времена усклађено са ЕУ.
Европска комисија је 2021. године предложила да се укине сезонско померање сата а земљама чланицама препуштена је одлука да ли ће остати на зимском или летњем времену.
До данас такав договор није постигнут а по свему судећи неће ни бити у ближој будућности.
