Српска православна црква празнује дан Преподобне мати Параскеве – Свете Петке, заштитнице жена, светитељке која је помагала болеснима и сиромашнима.
Потицала је из имућне и побожне породице. Имала је брата, који се звао Јевтимије, и који се замонашио веома млад, да би касније постао епископ Мадитски (989 – 996). Још као девојчица, док је са мајком одлазила у цркву, она је била веома побожна.
Након смрти својих родитеља, жељна подвижничког живота, она напусти родитељски дом и оде у Цариград, где се замонаши у цркви Свете Софије, а затим се запути у Јорданску пустињу.
Поред храмова Свете Петке често се налазе извори лековите воде коју људи узимају верујући да ће им залечити ране и заштитити их од болести. Параскева је рођена у Епивату, код града Каликратије у Малој Азији, при крају 10. или почетком 11. века.
Према предању, Света Петка је многе године провела у пустињи, у посту и молитви и усамљеничком животу. Предање каже да јој се у сну јавио анђео и упутио у отаџбину да шири веру Христову.
Зато се Света Петка на иконама представља у монашкој одећи, са крстом у руци.
Према народном веровању и вече уочи сутрашњег празника Свете Петке има посебно значење.
После вечере обично се иде на спавање. Обавезно се треба три пут прекрстити, па изговорити молитву:“Помози Боже, Света Петко и Света Недељо, опрости нас ако смо што погрешили; помози ми и сачувај ме Боже од туђе беде невиђене; сачувај ме од рђавих мисли; помози сутрашњи данче; дај Боже здравље, добро да спавам, рђаво да не сним, већ смиље и босиље; дај Боже здравље, срећу и напредак и да здрави и живи дочекамо сутрашњи дан!
Кнегиња Милица успела је 1396. да измоли светитељкине мошти и сахрани их у цркви Ружици, на Калемегдану, где сваке године колона жена чека у реду за чудотворну воду.
Султан Сулејман Други пренео је мошти свете Параскеве 1521. у Цариград. Коначно, 1641. цариградски патријарх Партеније поклонио је мошти молдавском кнезу Василију Лупулу који их је пренео у Јаши и положио у цркву Света три јерарха, где су и данас.
