Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i drušveni dijalog podseća javnost da je prema podacima Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima u našoj državi u 2022. godini zabeleženo 138 prijava, a formalno su identifikovane 62 žrtve trgovine ljudima, što predstavlja povećanje od 35% u odnosu na prethodnu godinu. Trend povećanja identifikovanih žrtava se nastavlja i ove godine. Većinu identifikovanih žrtava čine žene, čak 79% što govori o tome da trgovina ljudima ima komponentu rodno zasnovanog nasilja. Posebno treba istaknuti da ih njihov socio-ekonomski status čini još ranjivijim i povećava rizik da postanu žrtve, jer najveći broj žena koje su žrtve trgovine ljudima nema vlastite prihode niti imovinu.
Seksualna eksploatacija je i dalje najdominantniji vid eksploatacije žrtava trgovine ljudima, čiji se udeo dodatno povećao i čini čak 55%. Na drugom mestu je prinuda na prosjačenje sa 12.9 %, zatim višestruka eksploatacija sa 11.3%, prinudni brakovi sa 9.5% i radna eksploatacija sa 6.4%.
Ove godine je radna eksplotacija za prvih šest meseci povećana u odnosu na prošlu godinu i iznosi 11%, a žrtve su u najvećem procentu deca koja su prinuđena da rade opasne poslove na gradilištima ili obavljaju teške poslove u poljoprivredi.
Posebno zabrinjava rasprostranjenost ekploatacije putem zloupotrebe digitalnih tehnologija – čak 25% žrtava je posledica vrbovanja na društvenim mrežama, kroz ponude za posao, te je u tom smislu potrebno raditi na informisanju javnosti, kako bi se na vreme prevenirale posledice.
Procenat dece među žrtvama trgovine ljudima je izuzetno visok i iznosi 47%. Deca bivaju najčešće žrtve trgovine ljudima, što umanjuje šanse za njihov život, dalji razvoj i povećava njihovu osetljivost, iz tog razloga je potrebno dodatno skretati pažnju na nehumanost i nečovečnost ove pojave i unapređivati mehanizme koji sprečavaju dečiji rad i druge vrste ekplotacije dece.
Međutim, uprkos negativnim statistikama, ohrabruje činjenica da je uvođenje indikatora za preliminarnu identifikaciju žrtava trgovine ljudima u sistemu obrazovanja omogućilo lakše prepoznavanje potencijalnih žrtava i brzu i pravovremenu reakciju, kako bi se sprečila eksploatacija.
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i drušveni dijalog ukazuje da svako od nas može da pomogne u borbi protiv trgovine ljudima skretanjem pažnje na ovu negativnu društvenu pojavu, na njene posledice, ali i da prijavi ukoliko primeti da je neko potencijalna žrtva ili žrtva eksploatacije.
Ovaj društveni problem zahteva kontinuiranu pažnju šire javnosti i samo stalnim informisanjem i angažovanjem moći ćemo zajednički da stanemo na put ropstvu u savremenom svetu.
Ove godine se obeležava 75. godina od usvajanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, koja u svom članu 1. propisuje da se sva ljudska bića rađaju slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima, što je dodatni motiv da se još snažnije kao društvo borimo protiv ovih nečovečnih, nehumanih društvenih pojava.
izvor Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i drušveni dijalog
