Министарство за људска и мањинска права и друшвени дијалог подсећа јавност да је према подацима Центра за заштиту жртава трговине људима у нашој држави у 2022. години забележено 138 пријава, а формално су идентификоване 62 жртве трговине људима, што представља повећање од 35% у односу на претходну годину. Тренд повећања идентификованих жртава се наставља и ове године. Већину идентификованих жртава чине жене, чак 79% што говори о томе да трговина људима има компоненту родно заснованог насиља. Посебно треба истакнути да их њихов социо-економски статус чини још рањивијим и повећава ризик да постану жртве, јер највећи број жена које су жртве трговине људима нема властите приходе нити имовину.
Сексуална експлоатација је и даље најдоминантнији вид експлоатације жртава трговине људима, чији се удео додатно повећао и чини чак 55%. На другом месту је принуда на просјачење са 12.9 %, затим вишеструка експлоатација са 11.3%, принудни бракови са 9.5% и радна експлоатација са 6.4%.
Ове године је радна експлотација за првих шест месеци повећана у односу на прошлу годину и износи 11%, а жртве су у највећем проценту деца која су принуђена да раде опасне послове на градилиштима или обављају тешке послове у пољопривреди.
Посебно забрињава распрострањеност екплоатације путем злоупотребе дигиталних технологија – чак 25% жртава је последица врбовања на друштвеним мрежама, кроз понуде за посао, те је у том смислу потребно радити на информисању јавности, како би се на време превенирале последице.
Проценат деце међу жртвама трговине људима је изузетно висок и износи 47%. Деца бивају најчешће жртве трговине људима, што умањује шансе за њихов живот, даљи развој и повећава њихову осетљивост, из тог разлога је потребно додатно скретати пажњу на нехуманост и нечовечност ове појаве и унапређивати механизме који спречавају дечији рад и друге врсте екплотације деце.
Међутим, упркос негативним статистикама, охрабрује чињеница да је увођење индикатора за прелиминарну идентификацију жртава трговине људима у систему образовања омогућило лакше препознавање потенцијалних жртава и брзу и правовремену реакцију, како би се спречила експлоатација.
Министарство за људска и мањинска права и друшвени дијалог указује да свако од нас може да помогне у борби против трговине људима скретањем пажње на ову негативну друштвену појаву, на њене последице, али и да пријави уколико примети да је неко потенцијална жртва или жртва експлоатације.
Овај друштвени проблем захтева континуирану пажњу шире јавности и само сталним информисањем и ангажовањем моћи ћемо заједнички да станемо на пут ропству у савременом свету.
Ове године се обележава 75. година од усвајања Универзалне декларације о људским правима, која у свом члану 1. прописује да се сва људска бића рађају слободна и једнака у достојанству и правима, што је додатни мотив да се још снажније као друштво боримо против ових нечовечних, нехуманих друштвених појава.
извор Министарство за људска и мањинска права и друшвени дијалог
