Polaganjem venaca i odavanjem počasti, u porti crkve Svetih arhangela Mihaila i Gavrila na Deligradu danas je obeležena 217. godišnjica Bitke na Deligradu.
U ime Vlade Republike Srbije i Odbora za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije, državnu ceremoniju je predvodio državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Antić, koji je ovom prilikom podsetio:
“Sve što smo u državnom smislu stekli, stekli smo sami na balkanskoj golgoti sa milionima života datih za veru, krst, slobodu i čast. Ovde se otvarala kapija slobode za južne srpske krajeve, za staru Srbiju i Kosovo i Metohiju. Zato je na nama da u kulturi sećanja koju negujemo, te važne bojeve i bitke i uspomene čuvamo i negujemo jer to su stubovi stvaranja novovekovne i moderne srpske države. Na nama je da nacionalnim i državnim jedinstvom, radom i naporima, pokolenjima ostavimo snažnu, bolju i jaču Srbiju i time pokažemo da Deligradska bitka i Deligradske žrtve nisu bile uzaludne“.
U ime domaćina, prisutnima se obratila zamenica predsednika opštine Aleksinac Marijana Radivojević istakavši značaj obeležavanja ovih istorijskih datuma:
“ Na Deligradu se branila Srbija i to treba da bude pouka u ovim savremenim vremenima. Preci su nam pokazali kako se voli svoj narod, zemlja, sloboda i pritom nam zadali zadatak da slobodu ostavimo i svojim potomcima.“
Nakon Liturgije i pomena palim borcima, vence na spomen kosturnicu položio je državni sekretar gospodin Antić, delegacije Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, Opštine Aleksinac i udruženja i građani opredeljeni za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije.
Prigodan kulturno umetnički program realizovan je u organizaciji Centra za kulturu i umetnost Aleksinac.
Boj na Deligradu počeo je 3. septembra 1806. godine jakim frontalnim napadom Turaka, da bi u žestokim borbama koje su trajale ceo dan, Srbi, iako brojčano slabiji, uspeli da odbrane Deligrad i odnesu veliku pobedu nad Turcima u Prvom srpskom ustanku.
Deligrad je u srpskom rodu postao i ostao simbol upornosti i borbe za ideale slobode. Postao je i inspiracija mnogim umetnicima, poput velikog Đure Jakšića koji je 1875. ispevao čuvenu Otadžbinu.
Na mestu gde se nalazila glavna linija odbrane srpske vojske podignut je spomen – hram Svetog arhangela Mihaila i Gavrila u znak sećanja na pale srpske borce.
