Јован Апел, власник фабрике пива у Алексинцу и др Ђорђе Димитријевић, окружни лекар из Алексинца, добили су 23. маја 1883. године повластицу звану „Краљевац“ (по селу Краљеву) да на површини од 950 хектара могу испитивати и експлоатисати рудно благо.
По добијању повластице наставили су истраживања. Пошто су она била повољна, 21. октобра 1887. године извадили су нову повластицу под именом „Нови Краљевац“, у величини од 260 хектара. Укупна површина обеју повластица износила је 1.210 хектара.
Обично се 1887. година узима као година када је рудник почео са радом и производњом и он је под Апелом и Димитријевићем имао највећу производњу 1898. године када је произвео 5.398 тона угља.
Године 1902. они су продали за 40 000 динара рудник Емилу Форману, белгијском инжењеру. Форман је 1903. године окупио 66 акционара и основао Безимено друштво за експлоатацију Алексиначких рудника угља.
На западним падинама Логоришта подигао је постројења за експлоатацију угља, радионице, дирекцију рудника и стамбену колонију.
из књиге „Алексинац за незаборав“ Миодрага Спирића и Хаџи Миодрага Миладиновића.
