Knjaz Miloš nije mogao ni pomisliti da će se to što on radi, kroz nešto manje od dva veka, nazvati „lokdaun“ i biti proglašeno za reč godine, ali mu je bilo jasno da je najlakši način da se zdrav čovek sačuva od zaraze tako što uopšte neće doći u dodir sa bolesnim.
Godine 1833. Miloševoj Srbiji je pripojeno još šest nahija među kojima i aleksinačka, a sama varoš je postala najveće pogranično mesto prema Turskoj. To je iziskivalo da se uspostavi đumruk (carinarnica) i kontumac (karantin) jer su putnici i sva roba iz Male Azije i sa istoka prolazili kroz Aleksinac na putu ka Austriji i dalje ka Evropi. Granica sa Turskom (što se naših krajeva tiče) je išla grebenom Malog Jastrepca, između Tešice i Draževca se spuštala na Moravu i od Katuna išla dalje na istok. Pre toga karantin se nalazio u Jagodini pa je premešten u Aleksinac. Ne zna se tačno gde su se nalazile prve dve zgrade carinarnice u vremenu do izbijanja kuge u Turskoj 1837. godine. Po izbijanju kuge karantin je proširen i u njegovom krugu se nalazila i carinarnica. (To je, orijentaciono, prostor u podnožju Brđanke gde se sada nalaze vojne kasarne.)
Proširenje karantina je bilo uslovljeno povećanjem broja dana koje su putnici morali da provedu u karantinu, do produžetka puta. Kuga je, prema obaveštenjima koja su stizala u Srbiju, odnosila ogroman broj života u Turskoj pa je knjaz Miloš preduzeo mere za sprečavanje širenja kuge. Srbija je, srazmerno svojoj veličini u to vreme, imala znatno manje smrtnih slučajeva od delova Turske koji su bili zahvaćeni kugom. Na osnovu dokumenata, može se zaključiti da su tri osnovna činioca doprinela uspešnoj odbrani od kuge. Prvo, ustrojstvo vojske koja do tada nije postojala, a čiji je zadatak bio čuvanje granice prema Turskoj i sprečavanje ilegalnog ulaska u Srbiju. Drugo, fizičko ograđivanje granične linije drvenom ogradom, tzv. vrljikama. I, treće, stroge mere izolacije. O tim merama je reč u dokumentima koja objavljujemo.
Knjaz Miloš nije mogao ni pomisliti da će se, kroz nešto manje od dva veka, to što on radi nazvati „lokdaun“ i biti proglašeno za reč godine, ali mu je bilo jasno da je najlakši način da se zdrav čovek sačuva od zaraze tako što uopšte neće doći u dodir sa bolesnim. Svi putnici i roba koja je dolazila iz kugom zahvaćenih područja morali ostati u karantinu u početku tri dana, kasnije, kako je kuga uzimala maha, 10 dana, pa 15 dana, zatim 21 dan i na kraju 42 dana.
Kuga nije predstavljala problem samo za one koji su prolazili kroz Srbiju. U većoj nevolji se našlo pogranično stanovništvo koje je imalo zemlju i u Turskoj i u Srbiji, kao i pogranični trgovci koji su ranije veoma često prelazili granicu zarad nabavke i prodaje robe.
O svakom pojedinačnom problemu u vezi sa provođenjem mera morao je biti obavešten lično knjaz Miloš.
KAKO OBRAĐIVATI ZEMLJU A NE POMEŠATI SE
Pismo prvo:
Njegovoj svetlosti, milostivejšemu gospodaru i knjazu srbskomu, Milošu T. Obrenoviću
Kontumaca aleksinačkog –
Podnejši raport
Ne propuštam vašoj svetlosti do svidenija dovesti, kako sam jučer otišao u Ključ tešički Šarenac, koji je pomešan sas Ključem draževačkim iz turske granice i vidimo da se ljudi kopajući kukuruz ne pomešaju, gde beše došao i kapetan Pavle Urošević, koji je bio namestio ovde straže i vidio sam kako su njive pomešane i zašto Ključ draževački k Tešici, a Ključ tešički k Draževcima, tako se mimoišlo i ako stanu oba sela u jedne dane kopati, to nebi ij mogli učuvati ni jedna regimenta soldati da se ne pomešaju, no mi zovnemo dva kmeta od Draževca i tako je kom, da najpre naši ljudi za 4 ili najviše 5 dana navale da okopaju svoje, pa posle da naše ljude kapetan sve pretera preko Morave samo 3 straže da ostanu da čuvaju, a Draževčani neka kopaju njiove njive. Na ovaj način sačuvalo bi se da se ne pomešaju i tako uredimo, a kada sinoć bilo, dođe nji Draževčana 40 i više ljudi i sa š njima jedan Turčin sas karaule, te razteraju naše straže, govoreći im: mi nećemo da trpimo vaše stražare na ovoj strani Morave, niti možemo to gledati, no ćemo mi preko vašeg Ključa da idemo i naše njive da radimo, a vi vaše radili ne radili, što vam drago. Kapetan Pavle noćas preveo opet straže na isto mesto i on jutros dođe sam sobom te nam javi stvar, no kako se vidi njino postupanje, oni ćeju opet straže naše terati, pak može i što dogoditi se rđavo. Zato uskoravam stvar ovakvu vašoj svetlosti do svidenija dovesti, da biste imali milost posvetovati nas kako ćemo se u ovoj stvari znati vladati, koje ćemo po nalogu i činiti.
- junija 1837. godine Militarni komandant, varoši aleksinačke,
U Aleksincu polkovnik
Milosav Zdravković
Nije nađen dokumenat iz koga bi se videlo kako je razrešen ovaj problem.
ŠTA ČINITI KADA SVINJE PREĐU PREKO GRANICE
Pismo drugo:
Njegovor svetlosti, milostivejšemu gospodaru i
Knjazu srbskomu, Milošu T. Obrenoviću
Kontumca aleksinačkog –
Vsepodnejši raport
Ne propuštam vašoj svetlosti do znanja privesti. Đorđe Slepčević iz sela Greiča, okružija kruševačkog, sreza bugar-moravskog, pre 10 dana, poslednjeg dana prošasta meseca, prešavši mu 8 komada svinja preko granice blizu sela Drenovca, pređe kradom noću između dve karaule i pretera svinje svoja na našu stranu i upravo kući dotera. Kapetan Urošević, doznavši ovaj slučaj, taki rečenog Đorđa kuću i marvu zatvori, stražu postavi i Kontumacu javi, na koje i taki poslao sam služitelja kontumackog, marvu svu okupao, i kuću Đorđevu s 19 duša u njoj naodeći se zatvori. Đorđe, kao čovek u 35 godina budući, kazuje da za oni nekoliko dana preko granice naodeći se, ni s kim sastao se nije, no budući da stvar sumnji podleži. Zato po propisu karantinskom moralo se ovako postupiti, o čemu s najvećim straopočitanijem vašoj svetlosti predstaviti i milostiva soveta očekujući, kako ću s pomešanom kućom postupiti.
No 13.
- junija 1837.
U Aleksincu Polkovnik, Milosav Zdravković
Pismo treće:
Našemu karantinu aleksinačkomu – u Aleksincu
Izvešteni raportom Karantina od 9. tek. No 13. kako Đorđe Slepčević, iz Greiča, sreza bugar-moravskog, okružja kruševačkog, prešavši na onu stranu svinje svoje amo preterao i kako je Karantin svu kuću njegovu zatvorio, preporučujemo karantinu da istog Slepčevića, po oderžaniju perioda karantinskog, za učinjeno prestuplenije s 25 štapa kazni.
V.No 2165.
11, junija 1837.
U Kragujevcu
KAKO KAZNITI NAMERNO KRŠENJE PROPISA
Pismo četvrto:
Njegovoj svetlosti, milostivjšemu gospodaru i
Knjazu srbskomu, Milošu T. Obrenoviću
Direktora kontumaca aleksinačkog
Stojana Veljkovića, vsepodanejši raport
Milovan Slavković, iz sela Podgorca, sreza ražanjskog, okružija aleksinačkog, pre 7 dana, uzevši pasoš za Tursku, dođe u Niš dug svoj naplatiti i vrativši se u nedelju iz Niša, prođe kradom stražu graničnu i uprav u Aleksinac 24. tek. u ponedelnik na 4 sata pred noć k majstoru bivšem mu Avramu Petroviću na dućan dođe, koji čuvši od kud ide i kako je došao, odma odgna ga od sebe. Milovan rečeni odavde uprav pođe k očuu i materij svojoj u selo Pardik. Dva dana prođu i treći toprv otkrije Avram bivši majstor Milovanov slučaj ovaj. Čim ovo otkriveno bude, Avramov dućan, a tako i dve druge kuće od Avramova momka pomešane, zatvorene budu i stražom utvrde se, a Avram taki s momkom svojim u Kontumac doveden i zatvoren bude. Ovaj isti čas naredba učini se i za Milovana naći ga i danas, 28. tek. sredstvom pisara raž. Sreza, od očua i matere doveden bude, a kuća ista zatvori se i straža postavi. Milovan taki ovde u kontumcu črez člen. Ispravn. Ovdašnjeg na ispit je uzet, a tako i bivši majstor Avram, koji ispit Ispravničestvo aleksinačko, visokoslovnom Upravitelnom sovetu otslalo je. Kuće pomešane, kako ovde u Aleksincu, tako i očua Milovana u selu Pardiku pod strogim nadziranijem su i po visočajšem opredeseniju vaše svetlosti 15 dana, po zakonu komtumack. Otstajati budu.
No 7 Direktor kontum.
- maija 1837. – u Aleksincu Stojan Veljković
Pismo peto:
Našemu direktoru Karantina aleksinačkoga
Stojanu Veljkoviću — u Aleksincu
Videvši iz raporta vašeg od 28. tek. No 7. da je Milovan Slavković iz sela Podgorca sreza ražanjskog okružija aleksinačkog, povrativši se iz Turske, prestupio propise karantinske i u našu stranu bez odležanija karantinskog perioda prešao i pomešao se, preporučujemo vam da istoga Milovana Slavkovića, po odležaniju perioda karantinskog u dogovoru sa tamošnjim kapetanom Tomom Katićem, komu izveršenije dela tog preporuču jemo, kroz 100 momaka triput na mesto šibati date i to na ugledu naroda tamošnjega.
Avrama pak Petrovića, iz Aleksinca, kod koga je imenovani Milovan prešavši iz Turske strane najpre došao i njemu prestuplenije svoje odkrio, iz uzroka, što nije odma objavio vlasti, preporučujemo da s 50 štapa kaznite u dva maa, 25 štapa u jedan dan, a 25 u sledujući da mu se udare.
Dalje što se očua Milovana iz Pardika tiče, kog je takođe Milovan otišavši kući pomešao, da ga na ispit uzmete, pa ako i on znao bude, da mu je pastorak Milovan ovo zloupotreblenije učinio, a on nehoteo to vlasti prijaviti, da i njega (očua) s 25 štapa kazniti date i to sve narodu na ugledu primera radi i to ozbiljski. Sve ovo u sporazumeniju s kapetanom Katićem izvršiti imajući.
No 1932.
- maja 1837.
u Kragujevcu
Pismo šesto:
Njegovoj svetlosti, milostivejšemu gospodaru i knjazu
srbskomu, Milošu t, Obrenoviću
Karantina aleksinačkog — vsepodanejši raport
Milostivejšim predpisanijem svetlosti vaše od 31, proš. m. No 1932. u prizreniju Milovana Slavkovića, iz sela Podgorca, sreza ražanjakog, okr. aleksinačkog, otišavša u Tursku, povrativša se bez odležanija perioda ka rantinskog i u našu stranu prešavša, blagovolili ste Karantina aleksinač kog direktoru Stojanu Veljkoviću, a tako i kapetanu Katiću Tomi naložiti, da bi oni rečenog Milovana kroz 100 momaka triput na mesto, na ugled narodu šibati dali.
Sledovavši visočajšem svetlosti vaše nalogu, s najvećim strahopočitanijem od strane Karantina odgovaram, da je Milovan, 20. tek. na ugled mnogog naroda, pred ogradom Karantina, kroz 100 soldati, po rešeniju vašem šibu pretrpio.
Isto i Avram Petrović, žit. aleksinački, kod kog je Milovan prešavši iz Turske najpre došao, njemu prestuplenije svoje odkrio i koji je to za tajao, s 50 štapa u dva dana kaznjen je.
Što se tiče Milovanova očua, on je strogo na ispit preduzet i počem nije moglo dokazati se da je njemu (sina njegova Milovana) prestuplenije poznato bilo, kad je njemu u kuću došao, bez kazni odpušten je.
Isto i Đorđe Slepčević iz sela Greiča, sreza bugar-moravskog, okružija kruševačkog prešavša u Tursku prešavša, u po odležaniju perioda karantinskog, po rešeniju vaše svetlosti, danas je s 25 štapa kaznjen je.
No 28.
- junija 1837. Karantin aleksinački,
U Aleksincu Milosav Zdravković
Gledano iz današnje perspektive, mere koje je preduzimao Miloš, poput javnog batinanja, deluju surovo. Ali tada nije bilo nevladinih organizacija da dignu glas protiv te surovosti, a ono što se danas zove opozicija bila je jednostavno buna i bundžije. A narod, šta će, mora da ćuti i sluša gospodara. (Prethodna rečenica mi odnekud mnogo poznata.) Šalu na stranu, istorijski događaji se ne mogu meriti niti procenjivati merilima današnjice. Svrha ovih beležaka je da se na osnovu autentičnih dokumenata oslika jedno vreme, s jedne strane, a s druge strane, za one malobrojnije, da se spozna jezik kojim se govorilo i pisalo u to vreme. Jer, kada bi se makar i površno poznavala istorija i razvoj srpskog jezika, ne bismo u brojnim podelama među Srbima danas imali i onu: da li se kaže „srpski“ ili „srbski“. Ali to je već druga priča.
