Hladni period teško pada i psima koji su ostali na ulici, iako su oni znatno otporniji od nas na niske temperature.
Dobri poznavaoci prilika kažu da psi srednje dužine dlake sasvim lako mogu da podnesu i veoma niske temperature ako su adekvatno hranjeni i dobijaju odgovarajuću količinu ugljenih hidrata, proteina, masti, vitamina i mineralnih materija koji moraju da budu u sastavu jednog dobrog kompletnog obroka.
Zaljubljenici u ove životinje često i ih nahrane na ulici, ali kažu da to mora da bude mesto na kome neće smetati sugrađanima. Znači, i oni zavise od dobre volje pojedinaca, mada u zakonu nešto drugo piše.
Zakon o dobrobiti životinja kaže da je lokalna samouprava dužna da obezbedi prihvatilište ako na svojoj teritoriji ima napuštene životinje. Takođe, dužna je da obezbedi prikupljanje, prevoz i zbrinjavanje napuštenih i izgubljenih životinja, kao i da im pruži pomoć, brigu i smeštaj u prihvatilištu u skladu sa ovim zakonom.
Dakle, zakon kaže da bi trebalo da brinemo o uličnim psima i da im obezbedimo smeštaj. Ali u praksi to, na žalost, nije uvek tako. Ima i realnih poteškoća. Kako za sve ovo obezbediti novac, pre svega za proširenje kapaciteta smeštaja životinja? A tu su i nadoknade za oštećene građane zbog realnih i iznuđenih ujeda. Sve to dosta košta.
Dok se opštine i gradovi trude i primoravaju da ispunjavaju zakonske obaveze, dotle neodgovorne vlasnike koji pse puštaju privremeno ili trajno na ulicu niko baš i ne progoni. Sve u stilu „državna kasa, nije i našaˮ. A kad odu „velikeˮ pare onda su nam krive životinje, zakoni i ko zna ko.
Zašto pisac ovih redova donosi ovakve stavove?
Prolazeći juče ujutru hladnim ulicama grada primetio je da psi, kao i ljudi, nisu svi agresivni i zli, već su samo bića koja nekada u velikom prijateljstvu, a retko u neprijateljstvu, dele sa nama životni prostor. I kada su na ulici slične muke ih muče kao i druge beskućnike. Potrebna im je hrana, voda, pažnja i toplota.
To su pokazali ovi mali psi koji su u potrazi za zubatim suncem izabrali osunčana mesta, ne pokazujući nikakvu agresivnost ni prema prolaznicima, ni prema automobilima. Nešto dalje u pešačkoj zoni na jakom vetru stajao je čuveni gradski pas Beni koji se kretao sporo kao da razmišlja o proteklim vremenima kada je u dva čoveka, kojih više nema, imao najiskrenije prijatelje. Da li zbog toga ili zbog bremena godina, njemu se nije spavalao kao njegovim drugarima na drugom kraju ulice.
Šta je poruka? Veliku ulogu u životu i ponašanju životinja, igra baš čovek. Na ovakv ili onakav način, odnosno pozitivno kada brine o njima i negativno kada to ne čini uprkos zakonu, a pre svega moralu i etici.
