Konačno se oglasilo i poslednje školsko zvono radne godine. To što je zvonilo ipak ne znači nužno da je kraj. Deca, sem završnih razreda osnovne i srednje škole, mogu da se opuste i prepuste letnjim radostima. Roditelje tek čeka prisustvo roditeljskim sastancima koji neće,po prvi put kako ja pamtim,biti održani na Vidovdan.
A prosvetari tek imaju posla…”Zvonite, ja i sada držim čas!”- takoreći. Zvonilo je izgleda za početak raspusta i nekima koji đaci nisu, ali su valjda naučili lekciju. Kraj su “proslavili” na Gazeli verovatno u sklopu poslednje ekskurzije iliti popularnog “tim bildinga”. Na sva zvona preneta je i poruka da ovi što kreću put mora imaju zabranu kupanja kad se vrate. “Samo vi idite…”, čik ako smete!
Izazov je pred nama, a istina…tamo negde. Zazvonilo je i u prestonici zvono upozorenja- u špicu ne sme biti samo jedna osoba u autu, zapretio je novi gradonačelnik. Verovatno kao uvertira za zimu, kada zbog uštede grejanja u krevetu neće smeti da bude jedna osoba (ne dajem ideju, samo glasno razmišljam) ili zbog uštede struje možemo da (se) kuvamo samo u jednom kazanu.
Zvoni nam u ušima i da je uvezen prvi slučaj majmunskih boginja. Sva sreća pa već znamo scenario za dalje i da nikako ne uzimamo zdravo za gotovo izjave kriznog štaba na čelu sa predsedavajućim prorokom.
Od onih Božićnih zvončića deli nas jedno leto i jesen, sito i “gladno”, toplo i hladno, nemaštine i izobilja- zavisi ko u šta želi da veruje. A posle toga- zvona i praporci, jer u najavi je još jedno novo povećanje plata i penzija koje se i ovoga puta, po svoj prilici, neće obistiniti.
Pitate li se: Koliko zvona treba da se oglasi da shvatimo da smo došli do kraja? Dva nije sigurno, jer to je onda poštar sa gomilom uvećanih računa.
Jedino smo još samo osetljivi izgleda na ona crkvena zvona, u nadi da će i nas jednom Bog pogledati. A do tada, tešimo se da još uvek zvonar ove jadne nam države nije baš svima namakao zvonce oko vrata.
Mada nam je svima davno već odzvonilo.
