Prelaz preko Moravice nazivan Brvče ili Viseći most.
Sastavni je deo Partizanske ulice.
Pešački most, ali su preko njega često prelazili biciklima ili motorima. Pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka ispod njega je bila jedna od najposećenijih plaža u Aleksincu. Bio je često mesto okupljanja omladine iz tada obližnje Pedagoške akademije i Gimnazije.
Nalazi se između dva mnogo impozantnija mosta, nizvodno Pivarskog i uzvodno Grobarskog kako ga zovu Aleksinčani od nastanka, a neki ga danas prekrštavaju u Grobljanski pozivajući se na gramatiku (al to je neka druga priča).
U osnovi je imao gvozdene sajle, a prelazilo se preko postavljenih dasaka. Negde početkom osamdesetih je totalno zapušten i preostala mu je svaka treća daska. Zabranjen je prelaz preko njega, ali Palilulcima to nije smetalo da nastave da ga koriste.
Onda su gradske vlasti postavile beskrajno ružnu metalnu osnovu preko koje se prelazilo. I danas nikom nije jasno kako je most izdržao poplavu u noći između 28.2. i 1.3.2010. Naime, opasnost nije pretila toliko od nadošle vode, koliko od nekoliko desetina, možda i stotinu radoznalih Aleksinčana koji su se tada načičkali na njemu gledajući nabujalu Moravicu i borbu bagera sa njom, rizikujući tako da most popusti nad njihovom težinom.
Konačno , pre nekoliko godina je Brvče postao moderan i bezbedan most, a putna infrastruktura oko njega donekle sređena. Ali, šmek koji je imao nekada i romantične i druge priče koje pamti, neće se nikada vratiti.
