Rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 30. jul je ustanovljen kao svetski dan borbe protiv trgovine ljudima u cilju podizanja svesti o ovom problemu u globalnoj javnosti.
Kancelarija Ujedinjenih nacija za borbu protiv droge i kriminala (UNDOC) osmislila je akciju kojom nastoji da podstrekne ljude da izraze ne samo solidarnost sa milionima žrtava trgovine ljudima, već i da im pruže podršku koja bi im vratila ono što im je ukradeno – nadu.
UNDOC je posvećen da pokrene masovnu aktivnost na društvenim mrežama koristeći hashtag #igivehope koji bi trebalo da služi kao opomena za društvo, ali i što još bitnije kao podrška za sve one koje su preživeli situaciju trgovine ljudima.
Trgovina ljudima je globalan problem i jedan od najperfidnijih oblika kriminala na svetu koji utiče na život miliona ljudi širom sveta i oduzima im njihovo dostojanstvo.
Prema postojećim analizama identifikovanih slučajeva trgovine ljudima, potencijalni trgovci ljudima mogu biti: partneri/članovi porodice, makroi, vlasnici javnih kuća i menadžeri salona za masaže, posrednici u nalaženju poslova, vlasnici fabrika i korporacija, bande i kriminalne mreže i ostali.
Široki spektar kriminalaca, uključujući makroe pojedince, porodične organizacije, male firme, kriminalne mreže i internacionalne kriminalne organizacije mogu biti trgovci ljudima.
Žrtve trgovine ljudima mogu biti žene, deca i muškarci prisiljeni, prevareni ili navedeni na prostituciju, kao i bilo koji drugi oblik rada ili usluga, kao što su recimo radnice/i držani u kućama ili na farmama prisiljeni da rade protiv svoje volje.
Prema podacima Ujedinjenih nacija oko 600.000 žena, dece i muškaraca svake godine se nađe u lancu trgovine ljudima.
Borba protiv trgovine ljudima nije odgovornost samo organa vlasti.
Svako može da pomogne rešavanju ovog zločina tako što će pokrenuti male, ali značajne akcije koje pružaju nadu i pomoć.
