Српска православна црква слави 29. августа празник посвећен Светом Роману Ђунишком.
Манастир Свети Роман се сматра једним од најстаријих манастира Српске православне цркве.
У повељи Византијског цара Василија другог писаној 1019. или 1020. године Охридској Архиепископији помиње се овај манастир.
Не може се поуздано рећи када је запустео али се зна да га је обновио непознати слуга кнеза Лазара уз кнежеву помоћ.
Цркву поново руше Турци 1448. године а данашњи изглед добија 1791. године када је бег Ђорђе Пиле уз дозволу султана извршио оправку из темеља.
Радили су мајстори из Македоније, о чему сведочи запис на порталу. Године 1852. краљ Милош је помогао градњу импозантног звоника и даривао једно звоно.
Звоник се налази непосредно крај цркве и дуго година ту су били умоболни који су у манастиру лечени молитвама и бригом калуђера.
Зна се да је црква осликавана 1796. године и 1831. године. Старији живопис је у олтару а у наосу су стојеће фигуре Светог Саве и Светог Николе из 1831. године. Данашњи иконостас је израђен 1925. године, дело је руског слликара Андрије Биценка.
У време Kарађорђевог устанка у манастиру је била болница. Уз јужни бок цркве налази се капела Светог Романа у којој се чувају његове мошти.
У порти је гроб монаха Симеона Светогорца, упокојио се 1889. године, који је годинама украшавао двориште манастирско разнобојним камењем у облику мозаика.
Године 1876. на Делиградском вису погинуо је руски добровољац у одбрани Србије Николај Рајевски . Прво је сахрањен у манастиру Свети Роман а касније је његово тело пренето у Разумовку, у гробницу на породичном имању а у манастиру је остало само срце.
