У години јубилеја, обележавања 150. годишњице од Првог српско-турског рата 1876. године све је већи број активности које су посвећене овом значајном датуму. Једна од њих је и постављање споменика руском добровољцу Николају Николајевичу Рајевском у манастиру Светог Романа, где је првобитно он био и сахрањен након погибије у Боју на Горњем Адровцу.
извор Алпрес
Свечано откривање, како је саопштено на друштвеним мрежама, планирано је за септембар 2026. године и биће посвећено 150. годишњици почетка Српско-турског рата. Пројекат се реализује уз подршку Министарства спољних послова Русије, Амбасаде Србије у Русији, агенције Россотрудничество и Руског дома у Београду.
Пре неколико дана у Москви је одржана и свечана презентација изгледа споменика, на којој су присуствовали бројни високи званичници, међу којима и портпаролка руског министарства спољних послова Марија Захарова, амбасадор Србије у Русији Момчило Бабић и заменик руководиоца агенције Россотрудничество Павел Шевцов.
Николај Рајевски је најпознатији међу руским добровољцима и одређени број аутора сматрају да га је у лику грофа Вронског чувени Толстој овековечио у роману „Ана Карењина“. На месту где је погинуо 2. септембра 1876. године у Горњем Адровцу, породица је 1903. подигла спомен-цркву Свете Тројице.
Након погибије на вису у Горњем Адровцу тело пуковника Рајевског је пренето и сахрањено у порти овог манастира код ражањског села Прасковче.
Касније су посмртни остаци, након што су отклоњени унутрашњи органи, пренети у Русију. По неким изворима, срце овог руског добровољца је остало у гробном месту крај манастира, што је била инспирација многих стваралаца да напишу садржаје попут „Руско срце у срцу Србије” или „Срце ми оставите у Србији, тело ми носите у Русију”. Наводно да је то и била жеља самог овог руског племића. И на самој надгробној плочи пише на три језика, српском, руском и енглеском „Овде вечно почива срце добровољца Царске Русије Николаја Рајевског, за слободу српског народа”.
Да ће споменик бити постављен у порти манастира Свети Роман пре неки дан нам је потврдио и познати алексиначки историчар Зоран Стевановић, који је учествовао у комуникацијама, казавши да су црквене власти радо дале сагласност. Стевановић нам скреће пажњу на информацију коју је након српско-турског рата изнео главнокомандујући на Моравском ратишту руски добровољац генерал Черњајев. Он пише да је са њим дошло три хиљаде добровољаца и да је сваки трећи страдао у борби за ослобођење хришћана.
У јавности се често чује и податак да је било преко четири хиљаде добровољаца. У сваком случају у години јубилеја ова тема постаје све интересантнија како нашој тако и руској јавности. У суботу смо код Руског споменика на Брђанци затекли руске колеге из њихове телевизије и Евгенија Баранова, директора Руског дома у Београду, који су снимали емисију о руским добровољцима.
Извор фотографија: Архива Алпрес и скриншотови из видео прилога телевизије Известија.
