Iz Javnog komunalnog preduzeća „Vodovod i kanalizacijaˮ upućen je poziv potrošačima da racionalno troše vodu koju dobijaju iz regionalnog vodosistema „Bresjeˮ. Kažu da je to u ovom trenutku neophodno kako bi se stabilizovalo snabdevanje u punom obimu.
Ninoslav Miljković
Tragom tog apela pokušali smo da saznamo zašto je bitno da se građani odazovu ovom apelu. Kako smo nezvanično saznali trenutno u sistem dolazi 130 litara u sekundi, koliko je stizalo i pre havarije. Poznavaoci prilika kažu da je uobičajna potrošnja kada nije toplotni talas između 110 i 120 litara u sekundi. Indikativno je da trenutno protok od 130 litara ne omogućava neophodni minimum nivoa vode u bazenima i u kontinuitetu punu vodovodnu mrežu, a i samih instalacija kod potrošača. Barem tako kažu nezvanično navodno dobri poznavaoci prilika. Inače, Fabrika vode „Bresjeˮ ima kapaciteta i za obimniju preradu.
A šta to znači? Navodno bez tog minimuma u rezorvoarima nadležne službe neće zvanično da urade neophodne analize koje će potvrditi ispravnost vode. Drugi problem je kada imate nestabilno snabdevanje kod krajnjeg potrošača, cevi nisu ispunjene u potpunosti sa vodom što u higijenskom smislu nije preporučljivo. Da ima logike ukazuje i ono što smo mogli da čujemo od epidemiloga. Oni smatraju da nakon što se potvrdi ispravnost vode u vodosistemu, potrošači ne treba da je piju vodu sa svojih česama još 24 časova. Epidemiolog dr Rodoljub Živadinović je tako nešto i kazao pre nekoliko dana na sednici Štaba, uz opasku „Ja rekoh da ne bude da nisam upozorioˮ. Mnogima tada nije bilo jasno, ali sada to njegovo upozorenje izgleda da je bilo smisleno.
Može javnost da se ljuti na Vodovod, višu silu, sadašnje i bivše opštinske čelnike, ali to ne menja činjenicu da je privremeno sanirana havarija i da se čeka dopremanje orginalnog dela koji se pravi samo u fabrici koja je u Zapadnoj Srbiji i da je rok isporuke 15 dana, koji već teče. Svako puštanje većeg protoka vode od sadašnjeg, a on nije mali i kod normalne potrošnje je sasvim dovoljan, je rizično i nesvrsishodno u ovakvoj situaciji.
Logično da javnost postavlja pitanje zašo „Vodovodˮ nema na lagaru te sojnice. Po našim saznanjima, od onih koji kažu da su upućeni u problematiku, to nije baš jednostavno. Naime, vodovodi u Srbiji nisu građeni tipski pa su cevi različite dimenzije i zato nema serijske proizvodnje ovih delova koji služe za saniranje havarije. Druga stvar, vi možete imati rezervnu spojnicu na primer za jedan profil i vrstu cevi, ali ako vam se desi havarija tamo gde se spajaju dve cevi različitog profila onda vam ona ništa ne znači. Najsigurnije je izgradnja novog cevovoda,od jezera do fabrike, a to je skupo i preveliki zalogaj za jednu lokalnu samoupravu.
Dodatni problem predstavlja i trenutno velika potrošnja vode. Naši sagovornici kažu da su u gradu primetili, na više mesta, da se masovno peru tepisi, dvorišta što sada nije baš neophodno. Za takvo čišćenje potrošači bi trebali da sačekaju neko vreme.
„Vodovodˮ je uputio apel, a na potrošačima je da odluče šta će i kako će. Da li će se uzdržati od potrošnje koja nije neophodna i da se stabilizuje sistem ili će u stilu „što baš ja da štedimˮ da nastave po starom i da dobijaju vodu kakvu je imaju sada, a da po pijaću idu na postavljene cisterne ili u prodavnice. Tako izgleda priča oko našeg vodovoda na osnovu naših zvaničnih i nezvaničnih saznanja.
