Из Јавног комуналног предузећа „Водовод и канализацијаˮ упућен је позив потрошачима да рационално троше воду коју добијају из регионалног водосистема „Бресјеˮ. Кажу да је то у овом тренутку неопходно како би се стабилизовало снабдевање у пуном обиму.
Нинослав Миљковић
Трагом тог апела покушали смо да сазнамо зашто је битно да се грађани одазову овом апелу. Како смо незванично сазнали тренутно у систем долази 130 литара у секунди, колико је стизало и пре хаварије. Познаваоци прилика кажу да је уобичајна потрошња када није топлотни талас између 110 и 120 литара у секунди. Индикативно је да тренутно проток од 130 литара не омогућава неопходни минимум нивоa воде у базенима и у континуитету пуну водоводну мрежу, а и самих инсталација код потрошача. Барем тако кажу незванично наводно добри познаваоци прилика. Иначе, Фабрика воде „Бресјеˮ има капацитета и за обимнију прераду.
А шта то значи? Наводно без тог минимума у резорвoарима надлежне службе неће званично да ураде неопходне анализе које ће потврдити исправност воде. Други проблем је када имате нестабилно снабдевање код крајњег потрошача, цеви нису испуњене у потпуности са водом што у хигијенском смислу није препоручљиво. Да има логике указује и оно што смо могли да чујемо од епидемилога. Они сматрају да након што се потврди исправност воде у водосистему, потрошачи не треба да је пију воду са својих чесама још 24 часова. Епидемиолог др Родољуб Живадиновић је тако нешто и казао пре неколико дана на седници Штаба, уз опаску „Ја рекох да не буде да нисам упозориоˮ. Многима тада није било јасно, али сада то његово упозорење изгледа да је било смислено.
Може јавност да се љути на Водовод, вишу силу, садашње и бивше општинске челнике, али то не мења чињеницу да је привремено санирана хаварија и да се чека допремање оргиналног дела који се прави само у фабрици која је у Западној Србији и да је рок испоруке 15 дана, који већ тече. Свако пуштање већег протока воде од садашњег, а он није мали и код нормалне потрошње је сасвим довољан, је ризично и несврсисходно у оваквој ситуацији.
Логично да јавност поставља питање зашо „Водоводˮ нема на лагару те сојнице. По нашим сазнањима, од оних који кажу да су упућени у проблематику, то није баш једноставно. Наиме, водоводи у Србији нису грађени типски па су цеви различите димензије и зато нема серијске производње ових делова који служе за санирање хаварије. Друга ствар, ви можете имати резервну спојницу на пример за један профил и врсту цеви, али ако вам се деси хаварија тамо где се спајају две цеви различитог профила онда вам она ништа не значи. Најсигурније је изградња новог цевовода,од језера до фабрике, а то је скупо и превелики залогај за једну локалну самоуправу.
Додатни проблем представља и тренутно велика потрошња воде. Наши саговорници кажу да су у граду приметили, на више места, да се масовно перу теписи, дворишта што сада није баш неопходно. За такво чишћење потрошачи би требали да сачекају неко време.
„Водоводˮ је упутио апел, а на потрошачима је да одлуче шта ће и како ће. Да ли ће се уздржати од потрошње која није неопходна и да се стабилизује систем или ће у стилу „што баш ја да штедимˮ да наставе по старом и да добијају воду какву је имају сада, а да по пијаћу иду на постављене цистерне или у продавницe. Тако изгледа прича око нашег водовода на основу наших званичних и незваничних сазнања.
