Odavno jedna predstava na aleksinačkoj sceni nije izazvala toliko emocija kao što je to učinio, juče na predpremijernom izvođenju, komad „Ljudi ovo nije Italijaˮ. Iako na sceni nisu bila poznata glumačka imena, već polaznici Studija glume Centra za kulturu i umetnost i njihovi drugari, mališani sa smetnjama u razvoju, doživljaj u skoro punom parteru je bio za pamćenje i sigurno predstavlja jednu značajnu stranicu istorije događaja vezanih za pozorišni život grada.
U publici je bio prisutan veliki broj prijatelja glumaca, ponosnih roditelja, javnih radnika koji se bave ovom problematikom i zainteresovane javnosti koja je želela da podrži ovakav projekat. Predstava je rađena po tekstu „Dobrodošli u Holandijuˮ, autorke Emili Perl Kingsli, koja je inače i majka deteta sa smetnjama.
Predstava je zamišljena kao javni čas i inkluzivna radionica , o razumevanju pojma jednakosti. Ovacije, naklonost i pokloni koje su dobili ovi mali, veliki glumci su se mogli meriti sa onim što izazovu najveći bardovi glumišta. Naravno, ta naklonost više je za njihovu upornost i poruku koju su nam poslala ova deca, nego za njihovo glumačko dostignuće.
Svi mi prisutni smo izašli iz sale plemenitiji, edukovaniji i sa obogaćenim životnim iskustvom. A to se ne stiče novcem. O kakvim jakim emotivnim doživljajima se radi možda najbolje kazuju reči samih učesnika. Jedan od glumaca Aleksa Paović, iako još gimnazijalac, samouvereno nam priča „Kada ti kažu kako ti je bilo da radiš sa „onomˮ decom, ja se uvek zapitam koja su to „onaˮ deca? Ja tu kažem da smo svi tu isti. Sva deca su ista i nema „ovakve“ ili „onakve“ dece samo jednostavno oni su malo drugačijiˮ.
Sličnog mišljenja je i njegova koleginica, maturant gimnazije, Jovana Marinković, koja poručuje da su „Ova deca možda čak i previše posebna i imaju mnogo više nekih lepih vrednosti, koje im možda nismo dozvolili da pokažu. I trebamo, sigurno više prostora da damo njimaˮ.
Dragan Nešić je jedan od roditelja čije dete, Dina, igra u ovoj predstavi. Nije mogao da sakrije svoje zadovoljstvo posle predstave iz više razloga. On nam kaže da je verovao da će sve biti kako treba, ali nije očekivao da će ljudi propratiti predstavu u ovolikom broju. Njemu su se, kako kaže sam, ispunili snovi da njegovo dete doprinese nekom radu, zajednici i bude deo nje, i da mu to mnogo znači. Opširnije o izjavama ovih sagovornika narednih dana.
Direktorka CKU Aleksinac Daliborka Stevanović ne krijući emocije, što je ustnova na čijem je čelu realizovala ovaj projekat, se zahvalila saradnicima na posvećenom radu i njihovom doprinosu. Ona je kazala da dobre ideje dolaze iz ljubavi i prijateljstva i kao inicijatora projekta označila je, kako kaže, svoju prijateljicu i koleginicu Tanju Ilić, vaspitačicu u dnevnom boravku ustanove „Hristina Markišićˮ. Na spisku zaslužnih saradnika su se našli Miloš Paović, urednik programa i osnivač Studija glume pri CKU, Teodora Dašić, defektolog i nastavnik OŠ „Smeh i suzaˮ u Aleksincu, Anita Milovanović, rukovodilac i Ivan Popović, vaspitač u dnevnom boravku za decu sa smetnjama u razvoju ustanove „Hristina Markišićˮ, Milan Petković, muzičar i producent, zatim Milja Milovanović nastvanica muzike i Mladen Milojković, glumac i reditelj ove predstave.
Naravno, na ovom spisku, više nego zasluženo moraju se naći i imena glumaca u predstavi. To su Mihajil Tusunović, Nađa i Vasilija Stanković, Helena, Petra i Ognjen Branković, Ognjen Stojadinović, Lana Petrović, Jelena Stošić, Milja Marinković, Jovana Marinković, Aleksa Paović i Dina Nešić.
Direktorka Stevanović se zahvalila i aleksinačkim ustanovama koje su pomogle realizaciju projekta.
