Čime god se u životu bavili, važno je da znate šta i kako se radi. Da li ćete skočiti u vodu ako ste neplivač? Da li ćete sesti u kokpit aviona ako ne umete da pilotirate? Da li ćete pevati ako ste antitalenat? Da li ćete zidati kuću ako niste namajstoričavi? Da li možete heklati ako ne umete? Naravno da je odgovor – DA. Hoćete i možete. Samo ako ste podobni i pogrbni. Ako ispunjavate ove uslove- to je to! Primljeni ste! A šta ćete, da li ćete i kako ćete raditi- koga je pa briga?!I tako, malo po malo…dođosmo do toga da je zvanje važnije od znanja, imanje od umenja, a kvalitet najmanje važan. Radnici i ljudi od znanja su marginalizovani, naterani da ne rade (silom prilika jer njihovo ako nisu “njihovi” se nipodaštava) i da svoje znanje čuvaju za sebe (i one posebne prilike kada će moći da ga prikažu, ako takvih ikad i bude). Neradnici su ostali neradnici, a neznalice uzdignute na pijedestal. Vole se samo oni od kojih se ima korist, a ne poštuje se niko. A voljenje i nevoljenje u poslovnim odnosima najmanje je bitno. Ne, nije to stanje od juče, niti se došlo do toga za jedan dan. Lagano, sistematski, mic po mic, primičemo se totalnom urušavanju sistema.U bliskoj budućnosti, verujem da će, ako se ovako nastavi, svako iole razborit dooooobro da se zabrine ko će ga učiti, lečiti, hraniti…Zbog takvih (mada tu ima udela i onih pametnijih koji popustaju i ćute), dolazi do nesreća, gomilaju se nedaće i neznanje rađa nemanje. Ne samo nemanje u smislu nemaštine, nego i nemanje u socio-emicionalnom i kognitivnom smislu. Odakle ovoliko sujete među ljudima? Zar kada samoprocenjujete svoje sposobnosti i mogućnosti niste ni malo objektivni i pošteni bar prema sebi? Da li je važnije znati šta ne znamo i za šta nismo sposobni, ili samo ono što znamo (a i to je pitanje koliko znamo)? Je li vam baš toliko poniženje da priznate da neko zna bolje? Ili da tog nekog pitate? Pitanja su retorička, a odgovor će nam se kaz’ti. Pre ili kasnije. Mada, možda je kasnije već stiglo. Nažalost, put kojim se krećemo je jednosmerna ulica koja vodi nigde. A tamo nigde, čeka nas ništa. Kad se ništa i nigde sretnu, pitaćete ipak one što znaju: Kuda i kako dalje?
