Чиме год се у животу бавили, важно је да знате шта и како се ради. Да ли ћете скочити у воду ако сте непливач? Да ли ћете сести у кокпит авиона ако не умете да пилотирате? Да ли ћете певати ако сте антиталенат? Да ли ћете зидати кућу ако нисте намајсторичави? Да ли можете хеклати ако не умете? Наравно да је одговор – ДА. Хоћете и можете. Само ако сте подобни и погрбни. Ако испуњавате ове услове- то је то! Примљени сте! А шта ћете, да ли ћете и како ћете радити- кога је па брига?!И тако, мало по мало…дођосмо до тога да је звање важније од знања, имање од умења, а квалитет најмање важан. Радници и људи од знања су маргинализовани, натерани да не раде (силом прилика јер њихово ако нису “њихови” се ниподаштава) и да своје знање чувају за себе (и оне посебне прилике када ће моћи да га прикажу, ако таквих икад и буде). Нерадници су остали нерадници, а незналице уздигнуте на пиједестал. Воле се само они од којих се има корист, а не поштује се нико. А вољење и невољење у пословним односима најмање је битно. Не, није то стање од јуче, нити се дошло до тога за један дан. Лагано, систематски, миц по миц, примичемо се тоталном урушавању система.У блиској будућности, верујем да ће, ако се овако настави, свако иоле разборит доооообро да се забрине ко ће га учити, лечити, хранити…Због таквих (мада ту има удела и оних паметнијих који попустају и ћуте), долази до несрећа, гомилају се недаће и незнање рађа немање. Не само немање у смислу немаштине, него и немање у социо-емиционалном и когнитивном смислу. Одакле оволико сујете међу људима? Зар када самопроцењујете своје способности и могућности нисте ни мало објективни и поштени бар према себи? Да ли је важније знати шта не знамо и за шта нисмо способни, или само оно што знамо (а и то је питање колико знамо)? Је ли вам баш толико понижење да признате да неко зна боље? Или да тог неког питате? Питања су реторичка, а одговор ће нам се каз’ти. Пре или касније. Мада, можда је касније већ стигло. Нажалост, пут којим се крећемо је једносмерна улица која води нигде. А тамо нигде, чека нас ништа. Кад се ништа и нигде сретну, питаћете ипак оне што знају: Куда и како даље?
