Ljiljana Krstić rođena je 1950. godine u Kamenici kod Aleksinca. Osnovnu školu pohađala je u Loznacu i Kulini, a gimnaziju u Aleksincu. Diplomirala je na Pravnom fakultetu u Nišu.
Piše pesme, priče, bajke, aforizme i haiku stihove.
Objavila je sledeće knjige za decu: Zabranjeno za odrasle, pesme, 1995, Rubini u travi, bajke, 1997, Tango na svili, pesme, 1999, Berači rose, pesme, 2001, Klavir u trešnjaru, pesme, 2005, Vetrov rukopis, pesme, 2007, Vez na kamenu, bajke, 2011, Osmeh na tregeru, pesme, 2014, Osmehom se kule grade, pesme, 2016, Šumski voz, pesme, 2018, a za odrasle zbirke haiku stihova: Dobošari sunca, 2003. i Jesen u herbarijumu, 2009.
Zastupljena je u zbornicima i antologijama i nagrađivana u zemlji i inostranstvu (nagrade „Gordana Brajović”, „Vojislav Ilić Mlađi”, „Moma Dimić”). Pesme su joj prevođene na engleski, mađarski, japanski, bugarski i rusinski jezik. Knjiga Vez na kamenu prevedena je na engleski jezik i objavljena u Sjedinjenim Američkim Državama (digitalno izdanje). Na stihove njenih pesama za decu napisana je muzika pa su i izvođene na mnogim festivalima. Član je Udruženja književnika Srbije. Sudija je u penziji. Živi u Aleksincu.
Predstavljamo vam odlomke iz knjige Mali zakon:
„Pokažite svom detetu da ga volite. Volite ga uvek. I kad ste s razlogom ili bez razloga ljuti na njega. Kad je neposlušno, kad vam izmiče kontroli. Vaše ponašanje je okvir njegovog ponašanja. Ako je neposlušno, možda vas to nervira. Zamislite se malo. Analizirajte svoje postupke. Ko će mu pokazivati više ljubavi od vas?Voli se i kad se od njega zahteva i traži i onda kad mu se ne odobri ono što mu može štetiti, kad mu se ukazuje, kad se moli, a ne samo kad se grli i mazi. Ljubav se ne pokazuje povlađivanjem, neosnovanim pohvalama, kupovinom nepotrebnih stvari, skupih igračaka. Voli se i kad mu se nešto ne dozvoli, ali mu se lepo objasni zašto je tako…“
„Njeno veličanstvo igra! Svako je dete obožava. Voli da se igra sa drugom decom. Igraće se i samo, ali uvek će biti srećnije kad je neko sa njim.Rado se igra i sa odraslima. To mogu biti i drugi članovi porodice, ali se trudite da to prvenstveno budete vi, roditelji. Za igru je potrebna dobra volja i malo mašte. Za to nisu uvek neophodne igračke. Postoje mnoge igre, a neke se mogu i izmisliti. I mala soba može postati igraonica. Sto u toj sobi može biti kućica. Kad se prekrije velikim stoljnjakom, biće kućica skrivalica. Romantično mesto za privremeni boravak deteta. A tek dvorište! Svaki kutak možete pretvoriti u poželjno mesto za igru. Dovoljno je malo peska, nekoliko kamička, lopta… Hiljadu drugih stvari čeka da ih pronađete, uzmete, i od njih sagradite dvorac iz mašte. I lišće sa drveta, cvet bele rade ili iz bašte, zeleno voće za pripremanje ručka iz mašte. I blato, zašto ne? Od njega se mogu napraviti razni kolači za mrave, bube, leptire. Potrebno je malo mašte, malo više dobre volje i mnogo ljubavi. Koliko je usamljenih devojčica i dečaka koji bi se sa nekim igrali! Ako nema njihovih vršnjaka, odrasli moraju priskočiti u pomoć. Moraju odložiti svoje poslove na neko vreme i poigrati se sa svojom decom ili unucima. Tada će se bake pretvoriti u devojčice, a deke u dečake. Deca će biti srećna. Odrastaće zdravo.“
PURPURNI ČLAN
„Naučite dete da čita knjige i to papirne, svakodnevno po nekoliko strana, a zatim broj strana povećavajte.
Knjige su lepe i mnogo vrede. Lepe su police pune knjiga. Knjige oplemenjuju prostor u kojem se živi, daju mu toplinu. Pravo je zadovoljstvo posedovati knjigu koju volite, posebno koja ima posvetu. Isto je što i posedovati sliku umetnika koga volite. Samo kod papirnih knjiga imamo dodir papira i korica i zvuk okretanja stranica.Počnite da detetu čitate dok ono to još samo ne ume. Počinje se od slikovnica, pa prelazi na bajke. Čitajte mu pred spavanje i ne samo tada. Krenite sa manjim brojem strnica, a zatim taj broj povećavajte. Kad nauči slova, zahtevajte da vam ono čita. Pričajte o pročitanom. Školsku lektiru će čitati kao sastavni deo školske obaveze. Recite mu da je to prijatna dužnost, da se time bogati fond reči. Da se tako druži sa piscima koji su imali i znali šta da kažu deci. Da je bolje da vreme provode uz dobru knjigu nego im ono prolazi, kako se to kaže, u prazno. Uputite ga koji su najpoznatiji pisci za decu koji su pisali ili pišu za uzrast i da bi trebalo da čita knjige koje su oni napisali. Učlanite dete u biblioteku čim krene u školu. Odlazite u početku zajedno da uzmete novu knjigu. Objasnite detetu da je knjiga najbolji poklon za rođendan njegovih vršnjaka. Postoje i elektronske knjige.* One se mogu čitati preko računara, tableta ili mobilnog telefona, ali standardne knjige lakše čitamo.“
Izdavač knjige je Niški kulturni centar.
