Запаљенске или инфламаторне болести црева (ИБД) су у основи аутоимуне болести и ту спадају Кронова болест и улцерозни колитис. Као и друге аутоимуне болести и код ИБД-а, постоји аутоимуна реакција – наш организам ствара појачани имуни одговор, у овом случају на одређене делове сопственог дигестивног тракта и тако долази до настанка запаљења, објашњава за „Блиц здравље“ др Младен Милошевић, специјалиста опште хирургије.
извор Блиц здравље
Не зна се са сигурношћу зашто долази до овакве реакције и самим тим настанка ових болести, али се сматра да увек постоји више фактора ризика, а посебно се, уз генетску предиспозицију, као окидач наводи нека вирусна инфекција, која покреће цео тај абнормални имуни одговор који се дешава код ИБД-а.
– Последњих година је примећен пораст учесталости запаљенских болести црева у општој популацији, па се може рећи да су ове болести постале и глобални здравствени проблем, посебно имајући у виду да и деца и адолесценти могу оболети од истих. Заправо, први пик појаве ИБД-а се дешава између 15. и 30. године, а други између 55. и 65. године, али генерално могу оболети људи било које старосне доби. Многе научне студије повезују и честу употребу антибиотика у раном детињству са каснијом појавом ИБД-а – објашњава спец.др Младен Милошевић за „Блиц здравље“.
Кронова болест и улцерозни колитис су две доминанте форме ИБД-а, али у неких 10 до 15 одсто случајева се поставља дијагноза интермедијарног ИБД-а, када се патолог не може прецизно изјаснити да ли је реч о Кроновој болести или улцерозном колитису.
Главне разлике између Кронове болести и улцерозног колитиса:
Кронова болест може захватити било који део дигестивног тракта – од уста до ануса, мада најчешће захвата завршно танко црево (терминални илеум) и почетни део дебелог црева, док улцерозни колитис захвата само дебело црево и, по правилу, увек прво захвата ректум.
Код Кронове болести запаљенске промене су на “прескок” односно између болесних делова дигестивног тракта се налази ткиво које је здраво, док су код улцерозног колитиса лезије у континуитету.
Код Кронове болести запаљење обухвата пуну дебљину зида оболелог органа, док је код улцерозног колитиса оно ограничено на слузницу (мукозу).
Најчешћи симптоми ИБД-а су: грчеви и болови у трбуху, учестале проливасте столице, често са појавом крви и слузи у столици,
повишена телесна температура, губитак у телесној тежини а услед хроничног губитка крви долази до анемије.
– Код ИБД-а се некада могу јавити и симптоми који нису везани само за цревни тракт, попут упале зглобова (артритиса), онда упале ока, усне дупље, некада жучних водова и бубрега, као и појава различитих атипичних осипа по кожи…- наводи саговорник „Блиц здравља“.
Према његовим речима, због честих упала и ожиљавања, може доћи до сужавања (стенозе) црева, а код Кронове болести може доћи до успостављања патолошке комуникације (фистуле) између црева, или између црева и мокраћне бешике, а код жена између црева и вагине:
– Такође, Кронова болест се може презентовати и појавом перианалних фистула.
На терену ИБД-а, посебно улцерозног колитиса, се може развити карцином дебелог црева, зато је веома битна правовремена дијагноза и потом спровођење адекватне терапије и редовно контролисање болести.
– Патолог поставља дефинитивну патохистолошку дијагнозу ИБД-а и то након што се узму биопсије болесног дела црева приликом колоноскопије, која је свакако златни стандард у дијагностици ових болести, с тим што се код Кронове болести саветује и езофагогастродуоденоскопија јер Кронова болест може захватити било који део дигестивног тракта.
– Поред колоноскопије као најзначајнијег дијагностичког прегледа, битно је урадити и фекални калпротектин-важан биомаркер запаљења дигестивног тракта, који се одређује из столице. Он је пре свега сензитиван у разликовању запаљенских болести црева (ИБД) од синдрома нервозних црева (ИБС), јер су то два потпуно различита ентитета, која некада могу имати сличну симптоматологију. Фекални калпротектин, заједно за ЦРП-ом, служи и за клиничко праћење активности болести, као и ефекта ординиране терапије – објашњава спец. др Младен Милошевић.
Такође, често се саветује и НМР ентерографија, што је специјално снимање црева магнетном резонанцом, посебно код Кронове болести, како би се искључило постојање екстензивности самог запаљенског процеса.
Лечење пацијената оболелих од ИБД-а се најпре спроводи употребом одређених медикамената који имају за циљ да пацијенте уведу у период ремисије, односно фазу мировања болести, са што дужим одржавањем исте.
Користе се лекови из групе аминосалицилата, потом кортикостероида, имуносупресива, али и биолошка терапија.
– Некада и поред укључивања свих лекова, по препорукама и водичима добре клиничке праксе, ипак изостаје пун терапијски одговор код неких пацијената и онда се врло често прибегава хируршком лечењу. Тип операције зависи од тога који је део дигестивног тракта оболео и од екстензивности, то јест проширености запаљенског процеса – каже саговорник „Блиц здравља“ и напомиње да је зато јако битно да се пацијенти који имају ИБД упоредо контролишу како код свог гастроентеролога, тако и код хирурга који се уско бави овом патологијом.
