На ринговима широм Југославије у четвороугаонику опасаном конопцима Миливоје Јовић, популарни Шуре, савладао је многе противнике.
Његове нападе и снажне ударце нису издржали ни државни прваци Љубомировић, Стојановић, Блажић и низ других врсних такмичара као што су: Срдановић, Жмукић, Арпаши и на десетине других наших најпознатијих боксера мува и бантам категорије.
С’ годинама активног бављења боксом Шуре постиже све боље резултате. Четрнаест година је на ранг листи 10 најбољих муваша у Југославији, а 1959. године освојио је друго место на појединачном првенству Србије и Југославије. Две године касније неправедном одлуком судија одузета му је титула државног првака.
Бокс је заволео још као ученик Железничко – индустријске школе “Станко Пауновић” у Нишу 1947 године. Од тада непуне 22 године био је у рингу.
Боксовао је 485 пута, а дванаест његових такмичарских књижица говоре да су арбитри 422 пута подигли његову руку проглашавајући га победником.
Шуре није могао да се одлучи која му је борба била најбоља. Изванредне борбе биле су са Терзићем, Оклевским, Пристовом, Љубомировићем…
Ипак најтежа борба била је 1959. године против Сарића, боксера БК Партизан Београд. Сви стручњаци, а посебно судијски жири били су наклоњени Сарићу гледајући у њему новог државног првака. Међутим за седам дана два пута је Шуре успео да савлада овог врсног боксера. Била су то два најтежа меча и две највеће победе у његовој боксерској каријери.
Те њихове борбе не само да су дигле гледаоце на ноге на нашем алексиначком Ташу и на њиховом Ташмајдану у Београду, већ их стручњаци оцењују као две најбоље борбе у тој категорији у последњих 10 година.
Више пута је Шуре “окачио рукавице о клин”, али на наговор колега и руководства клуба БК Рудар враћао се да помогне у борбама. Коначно 1969. године после највећег успеха у историји БК Рудар престао је да боксује, али је остао веран клубу и као тренер у омладинској боксерској школи наставио са радом. Својим богатим знањем и искуством створио је многе боксере ондашње друге и прве лиге.
Спортиста рекордер убраја се у најбоље спортисте града Алексинца. Пет пута је биран за спортисту године, добио је награду СОФК Србије, бившег среза Ниш и Општине Алексинац. То су само нека од великог броја признања које је добио овај даровити боксер.
Текст: Н. Патагорски