Српска православна црква данас слави Светог Ћирила и Методија, браћу из Солуна који су ширили писменост и хришћанство међу Словенима.
Ћирило и Методије су рођени у Солуну. Али пошто је Солун био окружен Словенима, научили су словенско–македонски дијалект.
Ћирило је био најмлађи од седам браће и његово крштено име је било Kонстантин. Методијево крштено име је било Михаил, а име Методије је добио када се замонашио на планини Улудаг, у северозападној Турској.
Методије је у мадости постао управник једне архонтије у источној Македонији, док је Ћирило, који је одрастао на царском двору, након завршених филозофских и теолошких студија био постављен за библиотекара Аја Софије у Цариграду и учитеља филозофије на цариградској високој школи.
Након неуспешне мисије описмењавања у Русији (860. године) браћа су ангажована за нову мисију међу Словенима. Наиме, 862. моравски кнез Растислав затражило је од цара Михаила епископа и свештенике који ће проповедати на словенском језику хришћанску веру.
Ћирило је саставио прво словенско писмо – глагољицу и на језик македонских Словена из околине Солуна превео најнужније црквене књиге. На тај начин браћа су створила први словенски књижевни језик и поставили темеље словенској књижевности.
Преводом литургијских и библијских књига, Ћирило и Методије су ударили темеље словенској писмености. Својим радом они су помагали културни напредак Словена због чега су остали упамћени као “словенски апостоли”.
