У свету су стара гробља углавном претворена у споменике културе и уређена готово као паркови.
Поред гробних места знаменитих људи учитељи и професори деци причају о историји и разним епохама тих крајева или држава. Тако гаје културу сећања и одржавају лучу патриотизма, локалног или националног, кроз наредне генерације.
Насупрот томе, српска стара гробља су углавном одраз степена наше свести и развијености културе сећања.
Споменици наших предака, па чак и оних који су били значајне историјске личности, бивају запуштени и препуштени зубу времена.
Алексиначко старо гробље на ком почивају генерације и генерације Алексинчана, а међу њима и неки који су својим делима задужили Србију и свој град, тренутно је запуштени змијарник.
