VOLONTERI NA FESTIVALU PIP SU BILI ZNAČAJNI PROMOTERI POZORIŠTA

VOLONTERI NA FESTIVALU PIP SU BILI ZNAČAJNI PROMOTERI POZORIŠTA

Zavesa na ovogodišnji pozorišni Festival prvoizvedenih predstava, koji se ove godine po 12. put održao u Aleksincu, je sinoć u Domu kulture spuštena. Među poslednjima koji su sinoć napustili ovo zdanje su bili volonteri. Oni su šest večeri uzastopno prvi dolazili, a poslednji odlazili sa Festivala trudeći se da svojim doprinosom ovu svetkovinu pozorišne umetnosti učine što uspešnijom. I opšta je ocena da je njihova uloga u celokupnoj organizaciji manifestacije bila značajna.

izvor Alpres

Volonteri su bili uglavnom mladi ljudi ili barem oni koji su se osećali mladima i ta energija koju su oni davali u organizacionom i promotivnom smislu je bila više nego za poštovanje. I to su posetioci ove smotre, osim retkih izuzetaka, prepoznavali i poštovali.

Sa nekima od volontera smo razgovarali želeći da saznamo kakvo je njihovo viđenje festivala, njihove uloge u tome i šta ih pokreće da budu volonteri. Milica Kostić ističe drugarstvo i razumevanje koje je vladalo u ekipi volontera dok su obavljali svoje zadatke.

‒ Zbližili smo se još više, to mi je drago. Bilo je super sarađivati sa ostalim kolegama. Nije mi prvi put da volontiram, ovo je druga ili treća godina. Ovo mi veoma znači, podstiče još više to neko samopouzdanje i prosto dobija se još veća volja da se nastavi sa tim ‒ kaže naša sagovornica uz obećanje da ćemo je i naredne godine viđati na ovoj poziciji.

Petra Ilić, takođe, iznoseći utiske najpre konstatuje da joj je učešće u radu volonterske ekipe izuzetno prijalo, mnogo više nego što je očekivala. Međutim, za nju je definitivno najsnažniji utisak koji nosi sa festivala kvalitet izvedenih predstava.

‒ Ja sam volontirala na drugim festivalima poput Nišvila i sada sam zapravo uskočila da pomognem drugarici za volontiranje. Odličan je osećaj stvarno. Ja kao osoba lično mnogo volim da pomažem. Volontiranje, odnosno pomaganje ispunjava me srećom i omogućava mi da usput pokupim nova znanja i nova iskustva – sa osmehom i zaražavajućim entuzijazmom Petra nam iznosi utiske.

Andrei Kotnik Draganić je ovo prvi festival da učestvuje kao volonter i kao gledalac i oduševljena je sa organizacijom, sa predstavama i sa gostima.

‒ Nadam se da ćemo opet da sarađujemo narednih godina kada je u pitanju festival. Odlična je bila saradnja, sa nekima od volontera sam kao kolega sarađivala na sceni, a sa ovima sa kojima sam se prvi put srela stekla sam utisak da su super deca i da su divna, iako su dosta mlađi od mene – ističe Andrea uz napomenu da je bila najstariji volonter, što se na mestima gde se pojavljivala nije primećivalo ni u izgledu, a što je važnije ni u radu.

Volonter Dušan Milosavljević se bavi i glumom, pa su mnogi naši sugrađani već znali ko je on, pošto su ga gledali na ovdašnjoj sceni. Dušan najavljuje da će volonterski pomagati festival i sledeće godine pošto je zadovoljan onim što su kao tim postigli.

‒ Najveći utisak po meni je taj što je svaka predstava ponaosob donela neku svoju poruku koja i ima svoje značenje. A što se tiče samo volontiranja sa svim ovim divnim ljudima sam prijatelj, dobro ih znam, tako da sve što smo radili ovih dana za mene je novo iskustvo. Lepe predstave, dobri ljudi, dobri glumci. Sve je to jedno veliko i divno iskustvo ‒ kazao nam je ovaj mladić koji je i glumac amater.

Aleksa Paović je u tom skladnom volonterskom timu bio lice koje je koordinira sa organizatorima i razrešava određene situacije koje su bile u delokrugu njihovog rada i odgovornosti.

‒ Tim je besprekorno funkcionisao, to su mladi i ambiciozni ljudi koje sam veoma pažljivo probrao. Većina njih su glumci, ali tu su i neki novi ljudi, srednjoškolci i oni su obavljali svoje poslove veoma lepo. Pre svega, neke volontere sam prvi put upoznao, pošto sam dobio preporuku od profesorke iz srednje škole, tako da tek sada sam ih upoznao i to je to najlepše, iskustvo, što donose nova poznanstva. Sve ove predstave sam prvi put gledao, tako da je to još jedan upečatljiv doživljaj sa festivala ‒ vidno zadovoljan Aleksa započinje svoju priču o ovogodišnjem učešću volonterske ekipe.

On kao i njegove kolege ne dovode uopšte u sumnju da ćemo ih viđati sledeće godine na PIP- u kao volontere i poručuju svojim vršnjacima, ali i starijim sugrađanima da posećuju što češće događaje koje organizuje Dom kulture, pre svega predstave, jer je bitno zadržati sve te kulturne sadržaje. Oni su bitni za nas same i naš grad.