Прелаз преко Моравице називан Брвче или Висећи мост.
Саставни је део Партизанске улице.
Пешачки мост, али су преко њега често прелазили бициклима или моторима. Педесетих и шездесетих година прошлог века испод њега је била једна од најпосећенијих плажа у Алексинцу. Био је често место окупљања омладине из тада оближње Педагошке академије и Гимназије.
Налази се између два много импозантнија моста, низводно Пиварског и узводно Гробарског како га зову Алексинчани од настанка, а неки га данас прекрштавају у Гробљански позивајући се на граматику (ал то је нека друга прича).
У основи је имао гвоздене сајле, а прелазило се преко постављених дасака. Негде почетком осамдесетих је тотално запуштен и преостала му је свака трећа даска. Забрањен је прелаз преко њега, али Палилулцима то није сметало да наставе да га користе.
Онда су градске власти поставиле бескрајно ружну металну основу преко које се прелазило. И данас ником није јасно како је мост издржао поплаву у ноћи између 28.2. и 1.3.2010. Наиме, опасност није претила толико од надошле воде, колико од неколико десетина, можда и стотину радозналих Алексинчана који су се тада начичкали на њему гледајући набујалу Моравицу и борбу багера са њом, ризикујући тако да мост попусти над њиховом тежином.
Kоначно , пре неколико година је Брвче постао модеран и безбедан мост, а путна инфраструктура око њега донекле сређена. Али, шмек који је имао некада и романтичне и друге приче које памти, неће се никада вратити.
