Август 2022. броји полако своје последње дане, стиже септембар и време када се пеку паприке, пасира парадајз, пуне тегле разним ђаконијама за хладније дане.
Наравно, ту је још једна култна ствар коју наши домаћини воле-печење ракије.
Суша је ове године у неким крајевима преполовила род шљивика, киша која ових дана пада додатно отежава ситуацију јер опали плодови брзо буђају, откупна цена је ниска тако да постоји вероватноћа да ће огромна количина шљива завршити у ракији, што српском домаћину неће тешко пасти.
Не зна се тачно кад су Срби почели да пеку ракију али се зна да је то било веома давно.
Реч „ракија“ потиче од арапске речи „алрак“ што значи „зној“.
И тако, с првим данима јесени, пуно је окупљања око казана да би се, уз огромне грашке зноја, проверио квалитет производа, причале веселе приче које забављају комшилук. Зато се казан за печење ракије и зове „весела машина“ који по неком правилу опслужују весели домаћини.
Дакле, ако не може да се прода плод шљиве из разноразних разлога, онда се испече добра ракија која може добро да се прода.
И на крају занимљивост, коју смо нашли у неким старим причама.
Кажу да израз „пијан као мајка“ вуче корене из наше прошлости. Уместо средстава против болова која у давно време нису постојала, жене су током порођаја испијале доста ракије.
