Aleksinčani koji su prilično popunili konferencijsku salu u nekadašnjoj zgradi društvenih organizacija, odnosno Saveza radnog naroda, su imali priliku da čuju razmišljanja nekoliko niških profesora koji podržavaju studentske proteste o medijskim manipulacijama, o očekivanjima na izborima kada budu i neophodnosti da se istraje na putu koji su trasirali mladi sa univerziteta. Predstavljen je i drugi broj biltena „Glas ‒ tišina koja odzvanja”, u izdanju Slobodnog univerziteta u Nišu.
izvor Alpres
Dr Jelena Ignjatović, redovni profesor na Prirodno matematičkom fakultetu i upravnik Departmana za računarske nauke, govorila je o značaju medija u formiranju javnog mnjenja i političkih stavova i o tome kako da znamo kojim informacijama da se veruje u vremenu kada smo njima zatrpani. Ona je optužila vlast i predsednika da preko njima bliskih medija manipulišu informacijama i emocijama građana. Profesorka je objasnila da kod medijske manipulacije vest nije potpuno lažna već se raznim tehnikama ona kreira u interesu, u ovom slučaju, predsednika države.
Medijski spin, pomeranje informativnog fokusa na manje važan događaj, dovođenje u dilemu konzumente o postojanju dve istine, kroz medijske sadržaje fabrikovanjem krize, zatrpavanje javnosti lažnim vestima su samo neke od tehnika koje je ova uvodničarka navela kao metode kojima se aktuelna vlast koristi u medijskoj manipulaciji.
Iako su iznete optužbe asocirale na Vučića, izlagači su retko upotrebljavali ime već samo predsednik, iz nama nepoznatog razloga. Dr Ignjatović je zagovornik da neutralnost ne može da postoji kada su u pitanju studentski i građanski protesti, jer se zna koja je prava strana kazavši još i da je osnovna greška što smo zaboravili sve one koji su nam 1996. godine doneli mnogo lošeg i da je bila potrebna lustracija (Odstranivanje zakonom i drugim propisima politički neprihvatljivih osoba iz javnog života – prim. aut). Iz publike se čulo odobravanje.
Ova profesorka se požalila da ima utisak da sve više ljudi ne veruje u pobedu, pa ih je pozvala da nastave borbu jedinim sredstvom koje imaju, a to su reči. Ona smatra da su studenti trasirali put i da je kako je rekla: „a naše je da završimo”.
Za razliku od nje, drugi uvodničar Vukašin Stanojević, naučni saradnik na Departmanu za računarske nauke, je bio veliki optimista kada su u pitanju izgledi studentske liste da pobedi na izborima kada ih bude, rekavši da ova vlast samo brine o istraživanju javnog mnjenja, ali da im to neće pomoći. Kao adut vidi mlade ljude i njihovu zainteresovanost za izlazak na izbore, a i to što se na raznim skupovima od rođendana do javnih manifestacija čuju povici „pumpaj, pumpaj” i „ko ne skače taj je ćaci”. Stanojević je upozorio da ne treba očekivati stranu pomoć već oslanjanje na sopstvene snage i misli da je društvo sazrelo za takve stvari.
Na neke od medijskih manipulacija koje su oni zabeležili i o tome kako je teško ubediti svoje starije rođake da su mnoge plasirane vesti od strane vlasti neistinite govorio je i dr Miodrag Đorđević, vanredni profesor na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu, i upravnik Departmana za matematiku.
Svi navedeni govornici su bili stava da studentski protesti i izborna lista ne treba da imaju lidere kako bi se izbeglo njihovo otuđenje od građana i eventualni uticaj stranog faktora.
Moderator na tribini je bila Marina Dašić, profesor u Aleksinačkoj gimnaziji, koja je na kraju poručila da se „Svatovi ne pozivaju na svadbu dok se ona ne zakaže”. Shodno tome i lista se ne objavljuje dok se ne raspišu izbori.
Profesori učesnici tribine su se na kraju zahvalili aleksinačkom udruženju „Buđenje”, koje ima i svoje odbornike u SO Aleksinac, na dobroj organizaciji skupa.
