Томислав Тома Здравковић( (Алексинац 20. XI 1938 – Београд 31. IX 1991) је био изузетна личност на југословенској музичкој сцени. Прави боем и песник. Његове песме, иако у форми српске народне музике, имале су дух шансоне.
Имао је карактеристичан глас, не превише моћан, али топао, попут Шарла Азнавура. Већину песама које је писао, биле су посвећене несрећној љубави и патњи док се пије и пева у свеприсутним кафанама. Женио се четири пута и имао двоје деце.
Неке од најпознатијих песама су — Проклета недеља, Дотак’о сам дно живота, Остала је само успомена, Пустите ме да живим свој живот, Два смо света различита.
Његови родитељи, отац Душан и мајка Косара имали су петоро деце — четири сина Александра, Томислава, Ивана и Новицу и ћерку Мирјану. Тома се родио трећи по реду, у недељу 20. новембра 1938. у Алексинцу, где је тада живела његова породица. Пред почетак Другог светског рата, Душан Здравковић се са породицом вратио у родно село Печењевце, које се налази пет километара од Лесковца. Певачку каријеру је и започео у Лесковцу, где је, гладан и промрзао, 1958. упознао певачицу Силвану Арменулић која га је одвела у кафану „Радан” и помогла му да научи народне, забавне и староградске песме.
Након што је постао популаран, прешао је у Тузлу, где је наступао у хотелу „Бристол“. Овде је почео да компонује сопствене песме и упознао девојку Славицу, у коју се заљубио. Иако је пронашао дневник у коме је писала о свом интимном животу са другим мушкарцима, решио је да јој пружи другу шансу и повео је у Нови Сад. У хотелу „Војводина“ у Зрењанину, где је потом наступао, упознао је Олгицу, због које је напустио Славицу. Врло брзо су се венчали и 22. новембра 1963. добили ћерку Жаклину, али је после неколико месеци уследио развод. Године 1964. објавио је свој први албум Жена мога друга, који се састојао од четири песме, од којих су прве три биле преводи страних песама Нила Седаке и Енрика Масијаса, док је четврту Што те вечерас нема сам написао и компоновао. Била је ово његова прва објављена песма, док је своју прву написану песму Анђела, објавио тек 1968. године. Пошто је од првог албума очекивао велики бум, био је прилично разочаран услед његовог слабог успеха.
Мењајући места, кафане и хотеле, у којима је наступао, певао је широм Југославије. У тренутку када је наступао на Светом Стефану, добио је телеграм у коме је писало да је Славица тешко болесна и да жели да га види. Отишао је у Сарајево да је посети, али се није дуго задржао, јер је сазнао да је умрла и тада је настала једна од његових најтужнијих песама Букет белих ружа. Каријеру је наставио у нишком хотелу „Парк“, а затим у београдском „Градском подруму“, где је упознао Милицу. После неколико месеци су се венчали и он је престао да води боемски живот.
Године 1969. Силвани Арменулић је написао легендарни хит Шта ће ми живот без тебе, драги. То јутро је мамуран, после неколико ноћи пијанства, од конобара узео блокчић за рачуне и оловку и написао речи песме која је описивала Силванин брак и расположење у том периоду. Након што се 1970. вратио пороцима, у фебруару се развео од друге супруге. Потом се 1972. у Будви заљубио у Цетињанку Наду Радановић, са којом се врло брзо венчао. И овај брак је кратко трајао, а тугу је лечио алкохолом иако му је здравље већ било нарушено. Знао је да у кафани проведе три-четири дана без престанка. Коцкао је, али за разлику од других који су то радили због новца, oн се забављао. Једно вече у Баден-Бадену је добио 80 хиљада марака, а следеће је све изгубио. Пошто је веровао да ће умрети, отишао је у Америку, а затим у Канаду. Тамо је упознао фризерку Гордану, са којом се венчао. У Торонту му се родио син Александар, а 1978. се са породицом вратио у Југославију. Тада је снимио неке од својих највећих хитова.
Након повратка у земљу, објавио је песму Уморан сам од живота и одмах поново постао најпродаванији певач. Није могао да верује да га публика није заборавила, па се вратио певању по кафанама и хотелима широм Југославије. Први концерт у београдском Дому синдиката, после 26 година певања, одржао је 1982. године. Његови главни хитови као што су Данка, Циганка, Проклета недеља и многи други коначно су заживели, а са касетама које су биле представљене јавности, музика је била доступна великом броју људи. Почео је да добија свакојаке понуде, глумио је у филму Балкан експрес и у ТВ серији Докторка на селу.
Организовао је неколико концертних турнеја по Југославији и задржао стечену славу. Последњи концерт и јавни наступ имао је у Титограду, 10. септембра 1991. године, 20 дана пре смрти.
Дуго се мучио са раком простате, али се није придржавао савета лекара. Преминуо је у понедељак 30. септембра 1991. у Београду, у 53. години живота. Сахрањен је на београдском Централнм гробљу.
На дан рођења, 20. новембра, од 2017. у Алексинцу се одржава Манифестација „Сећање на Тому Здравковића“, на којој су свих ових година наступали врхунски уметници.
у тексту коришћени делови Википедије
