Sveti Toma je bio jedan od dvanaestorice Hristovih apostola. Širio je hrišćanstvo najpre u Palestini, potom u Persiji i Indiji, gde je i usmrćen kopljima.
U nekim krajevima Srbije veruje se da ovaj svetitelj štiti domaćinstvo od vukova. Srbi veruju i da je Sveti Toma od oblaka oduzeo pečat zahvaljujući kojem narodu donosi kišu kao blagodet, a ne oluje koje uništavaju sve pred sobom.
Na Tomindan koji nije crveno slovo se obično nikud ne ide i postoji izreka „Sveti Toma, sedi doma“.
Dok se u nedelju po Uskrsu slavi događaj vezan za „neverovanje“ Tomino, današnji dan je posvećen samom apostolu. Sveti Toma je poznat i kao Neverni Toma, jer je smatrao da nije moguće da je Isus vaskrsao. Prema Novom zavetu, kada se Hrist pojavio pred njim i ponudio mu da opipa rane, Toma je uzviknuo reči po kojima je upamćen: ”Gospod moj, i Bog moj!” Zbog toga se danas u narodu onaj ko odbija da poveruje u nešto zove ”neverni Toma”.
Veruje se da je on bio jedini od svih apostola koji je propovedao izvan granica tadašnjeg Rimskog carstva. Širio je hrišćanstvo najpre u Palestini, potom u Persiji, a stigao je i do daleke Indije, gde je navodno umro mučeničkom smrću.
Tomindan mnoge porodice u Srbiji obeležavaju kao krsnu slavu, a kako je prema narodnom verovanju Toma važio za vrednog i radnog, on se smatra zaštitnikom raznih zanatlija – drvodelja, bačvara, stolara, bunardžija i zidara.
