U terenskoj realizaciji popisa stanovništa biće angažovano 20.000 ljudi, preliminarni rezultati biće objavljeni do 30. novembra, a obevezu da u njemu učestvuju, po zakonu, imaju svi građani.
Tokom terenske realizacije popisa biće angažovano 20.000 ljudi, od kojih najveći deo, njih 15.000, čine popisivači, koji će biti na terenu, kao i oko 2.200 isntruktora, 161 član popisne komisije, koja broji od tri do sedam članova, uz prateće službe za finasijske, pravne i ostale poslove.
Novina u popisu ove godine su elektronski upitnici, koji su već uneti u svaki lap top, koji će popisivači nositi sa sobom tokom rada na terenu od 1. do 31. oktobra i u koje će unostiti odgovore građana, prikupljene metodom intervjua, od vrata do vrata.
Intervju traje oko pola sata, sa 30-ak pitanja, koja su standardna, usklađena sa međunarodnim preporukama, na koje odgovore prikupljaju i države članice UN i EU.
To su pitanja koja se odnose na starost, pol, mesto rođenja, migracije, državljanstvo, bračni status, obrazovanje, ekonomsku aktivnost, zaposlenost, zanimanja. Zatim adresa stanovanja, broj članova u domaćinstvu, srodstvo.. Kad je reč o stanovima, površina stana, da li ima kuhinje, broj soba, opremljenost instalacijama…
Građani su u skladu sa zakonom dužni da učestvuju u popisu i da daju tačne odgovore, a da u skladu sa Ustavnom i zakonom, na pitanja nacionalne pripadnosti i veroispovesti može da kaže da ne želi da se izjasni, i takav odgovor popisivač će uneti u obrazac.
Utvrđuju se i takozvani popisni krugovi, a jedan popisivač je zadužen da sprovede popis u tri popisna kruga. Takođe, nedelju dana pre 1.oktobra, svaki popisivač sa svojim isntruktorom, obilazi teritoriju za koju je „nadležan“, kako bi se razrešile sve dileme, ukoliko ih ima. Svaki popisivač ima preciznu mapu popisnih krugova, i jasno vidi sve objetke na „svojoj“ teritoriji.
Ukoliko popisivač nikoga ne pronađe kod kuće, u više navrata, ostaviće tzv.pomoćni obrazac, a ti građani će biti zamoljeni da se jave na besplatan broj, kako bi stupili u kontakt sa popisivacem, i dogovorili datum i vreme popisivanja.
RZS je na osnovu prethodnog popisa, uradio projekcije do 2041.godine, po kojima će, uz konstantan pad broja stanovnika, svaki četvrti stanovnik Srbije imati više od 65 godina, a osam odsto njih biće starije od 80 godina.
Prosečna starost će, prema toj proceni, umesto 43, biti 46,5 godina.
