Љиљана Крстић рођена је 1950. године у Каменици код Алексинца. Основну школу похађала је у Лознацу и Кулини, а гимназију у Алексинцу. Дипломирала је на Правном факултету у Нишу.
Пише песме, приче, бајке, афоризме и хаику стихове.
Објавила је следеће књиге за децу: Забрањено за одрасле, песме, 1995, Рубини у трави, бајке, 1997, Танго на свили, песме, 1999, Берачи росе, песме, 2001, Клавир у трeшњару, песме, 2005, Ветров рукопис, песме, 2007, Вез на камену, бајке, 2011, Осмех на трегеру, песме, 2014, Осмехом се куле граде, песме, 2016, Шумски воз, песме, 2018, а за одрасле збирке хаику стихова: Добошари сунца, 2003. и Јесен у хербаријуму, 2009.
Заступљена је у зборницима и антологијама и награђивана у земљи и иностранству (награде „Гордана Брајовић”, „Војислав Илић Млађи”, „Мома Димић”). Песме су јој превођене на енглески, мађарски, јапански, бугарски и русински језик. Књига Вез на камену преведена је на енглески језик и објављена у Сједињеним Америчким Државама (дигитално издање). На стихове њених песама за децу написана је музика па су и извођене на многим фестивалима. Члан је Удружења књижевника Србије. Судија је у пензији. Живи у Алексинцу.
Представљамо вам одломке из књиге Мали закон:
„Покажите свом детету да га волите. Волите га увек. И кад сте с разлогом или без разлога љути на њега. Кад је непослушно, кад вам измиче контроли. Ваше понашање је оквир његовог понашања. Ако је непослушно, можда вас то нервира. Замислите се мало. Анализирајте своје поступке. Ко ће му показивати више љубави од вас?Воли се и кад се од њега захтева и тражи и онда кад му се не одобри оно што му може штетити, кад му се указује, кад се моли, а не само кад се грли и мази. Љубав се не показује повлађивањем, неоснованим похвалама, куповином непотребних ствари, скупих играчака. Воли се и кад му се нешто не дозволи, али му се лепо објасни зашто је тако…“
„Њено величанство игра! Свако је дете обожава. Воли да се игра са другом децом. Играће се и само, али увек ће бити срећније кад је неко са њим.Радо се игра и са одраслима. То могу бити и други чланови породице, али се трудите да то првенствено будете ви, родитељи. За игру је потребна добра воља и мало маште. За то нису увек неопходне играчке. Постоје многе игре, а неке се могу и измислити. И мала соба може постати играоница. Сто у тој соби може бити кућица. Кад се прекрије великим стољњаком, биће кућица скривалица. Романтично место за привремени боравак детета. А тек двориште! Сваки кутак можете претворити у пожељно место за игру. Довољно је мало песка, неколико камичка, лопта… Хиљаду других ствари чека да их пронађете, узмете, и од њих саградите дворац из маште. И лишће са дрвета, цвет беле раде или из баште, зелено воће за припремање ручка из маште. И блато, зашто не? Од њега се могу направити разни колачи за мраве, бубе, лептире. Потребно је мало маште, мало више добре воље и много љубави. Колико је усамљених девојчица и дечака који би се са неким играли! Ако нема њихових вршњака, одрасли морају прискочити у помоћ. Морају одложити своје послове на неко време и поиграти се са својом децом или унуцима. Тада ће се баке претворити у девојчице, а деке у дечаке. Деца ће бити срећна. Одрастаће здраво.“
ПУРПУРНИ ЧЛАН
„Научите дете да чита књиге и то папирне, свакодневно по неколико страна, а затим број страна повећавајте.
Књиге су лепе и много вреде. Лепе су полице пуне књига. Књиге оплемењују простор у којем се живи, дају му топлину. Право је задовољство поседовати књигу коју волите, посебно која има посвету. Исто је што и поседовати слику уметника кога волите. Само код папирних књига имамо додир папира и корица и звук окретања страница.Почните да детету читате док оно то још само не уме. Почиње се од сликовница, па прелази на бајке. Читајте му пред спавање и не само тада. Крените са мањим бројем стрница, а затим тај број повећавајте. Кад научи слова, захтевајте да вам оно чита. Причајте о прочитаном. Школску лектиру ће читати као саставни део школске обавезе. Реците му да је то пријатна дужност, да се тиме богати фонд речи. Да се тако дружи са писцима који су имали и знали шта да кажу деци. Да је боље да време проводе уз добру књигу него им оно пролази, како се то каже, у празно. Упутите га који су најпознатији писци за децу који су писали или пишу за узраст и да би требало да чита књиге које су они написали. Учланите дете у библиотеку чим крене у школу. Одлазите у почетку заједно да узмете нову књигу. Објасните детету да је књига најбољи поклон за рођендан његових вршњака. Постоје и електронске књиге.* Оне се могу читати преко рачунара, таблета или мобилног телефона, али стандардне књиге лакше читамо.“
Издавач књиге је Нишки културни центар.
