Konak u porti crkve Svetog Nikole u Aleksincu sagrađen je između dva svetska rata, po projektu čuvenog arhitekte Momira Korunovića, začetnika savremenog srpsko-vizantijskog stila. Ova građevina stara skoro jedan vek do sada nikada nije rekonstruisana. Godine su učinile svoje, pa ovo zdanje zahteva potpunu rekonstrukciju. Crkveni odbor i sveštenstvo hrama pokrenulo je inicijativu i ovih dana počelo je prikupljanje sredstava za njegovu obnovu.
− Ideja postoji odavno, međutim eto nikada nije došlo na red do sada. S obzirom da je već krov bio popustio poprilično, bilo je krajnje vreme da se počne sa rekonstrukcijom cele zgrade – rekao je za naš portal protojerej Aleksandar Kuzmanović, starešina hrama i dodao da je urađen projekat i po blagoslovu njegovog visokog preosveštenstva mitropolita Arsenija krenulo se u obnovu konaka.
Trenutno se radovi odvijaju na sanaciji krova koji je, prema rečima, starešine hrama dotrajao i prokišnjava. Kako dodaje, novca za taj deo radova ima.
− Crkva je obezbedila taj deo sredstava koji je namenjen za krov, odnosno za rekonstrukciju krova i to ćemo svakako privršiti u našoj, da kažem sopstvenoj, izvedbi naravno prilozima, jer ipak je to novac ljudi koji daju kao prilog hramu i naravno pozivamo sve druge ljude koji žele i koji mogu da pomognu na bilo koji način da idemo dalje – dodaje naš sagovornik.
Po završetku krova, za koji je predviđeno deset do petnaest dana, dinamika radova na ostatku konaka zavisiće od sredstava kojima budu raspolagali. U planu su pre svega zamena dotrajale stolarije i obnova spoljašnje fasade, a kasnije će se ići i na sređivanje unutrašnjeg dela konaka.
− Pozivamo sve ljude koji su u mogućnosti i žele da pomognu, a to mogu da izvedu na dva načina. Imamo plakate po gradu kojima smo pozvali ljude sa uplatom na račun crkve hrama svetog Nikolaja. Drugi način je da se jave lično u hram, tu kod radnika ili nekome od sveštenika. Naravno, postoji sveska koja je namenski određena za obnovu konaka, ko želi da uplati, koliko može i želi, dobiće priznanicu za to – ukazao nam je Kuzmanović.
Ova stilom zanimljiva građevina posebno je značajna jer je u njene temlje upisano ime čuvenog arhitekte Korunovića, koga su još nazivali i srpski Gaudi. Projektovao je neke od najlepših beogradskih zgrada, a poreklo iz svešteničke porodice uticalo je na to da postane vodeći graditelj sakralnih objekata u Jugoslaviji između svetskih ratova. Crkva Svetog Jovana Vladimira u manastiru svetog Nauma u Ohridu, crkva Svete Petke na Kalemegdanu, spomen-obeležje na Zebrnjaku kod Kumanova i spomen-kosturnica na Mačkovom kamenu, samo su neka od njegovih dela. Najznačajnija graditeljska dostignuća koja je podario prestonici su zgrada Pošte, Seizmološki zavod i zgrada starog DIF-a.
Pored konaka u porti svetonikolajskog hrama, sećanje Aleksinčana na možda najvećeg arhitektu u srpskoj istoriji čuva i crkva na Deligradu posvećena Svetim arhanđelima Mihailu i Gavrilu. Interesanto da je, prema nekim podacima, planove i predračun za crkvu i zvonaru Korunović uradio besplatno, pa je tako svrstan u velike dobrotvore crkve.
Svi ljudi koji žele da pomognu, u skladu sa svojim mogućnostima, novac mogu uplatiti na žiro račun crkve Svetog Nikole 325-9500800002940-56 (OTP banka).
