Božićni post donosi značajnu promenu u načinu ishrane. Posle višemesečnog uobičajenog načina ishrane, sa dosta mesa i mlečnih proizvoda, prelazi se na ishranu koju čine voće, povrće, žitarice i riba.
Posna hrana, spremljena na vodi ili na malo ulja, lakše se vari od masne, začinjene hrane, ali, mnogi zbog takvog načina pripreme hrane i izbora namirnica, nemaju nakon obroka osećaj sitosti.
Tada se vrlo često povećava unos hleba, testenine, džema, koštunjavog i suvog voća i post može da se završi čak sa nekoliko kilograma viška. Da bi se sprečilo da do toga dođe, obroci moraju biti redovni, umereni i raznovrsni.
Umesto da dan započnemo slatkim, posnim pecivom ili hlebom sa džemom, možemo pojesti ovsene, ražane, speltine pahuljice, kašu od polbe, ovseni griz, proso, i uz dodatak badema, voća i cimeta možemo da dobijemo ukusan obrok koji može da nas zasiti.
I u ovom zimskom periodu dostupno nam je raznovrsno voće i povrće koje nam u postu, sa žitaricama i ribom, čini osnovu ishrane. Jabuke, mandarine, pomorandže, sa visokim sadržajem vlakana i vitamina C, uz manju količinu orašastih plodova, mogu da čine užinu u toku dana.
Povrće možemo grilovati ili ispeći u rerni sa malo maslinovog ulja i začinima ili napraviti salatu i uz ribu ili crni hleb dobićemo ručak ili užinu. U salate ili pahuljice možemo dodati semenke bundeve koje zbog svog sadržaja vitamina, minerala, vlakana i antioksidanasa, imaju značajnu hranljivu vrednost.
Ne smemo zaboraviti na kelj, spanać, blitvu, karfiol, nezaobilazne su zelena i kupus salata, salata od celera, cvekle, šargarepe sa malo maslinovog ulja koje nam mogu biti izbor za laganu večeru. Za jedan obrok mogu se uvesti potaži ili supe za čiju pripremu možemo koristiti dostupno povrće.
Za vreme posta treba voditi računa o unosu proteina i kalcijuma s obzirom da u ishrani nisu zastupljeni meso, mleko i mlečni proizvodi. Dva do tri puta nedeljno trebalo bi jesti ribu, mahunarke kao što su pasulj, sočivo, leblebije koje možemo unositi u kombinaciji sa žitaricama.
Izvor kalcijuma su susam, koji možemo dodati salatama ili pahuljicama, tunjevina, losos, ovsene pahuljice. Tu su i danas popularna tzv. biljna mleka od kojih su mnoga obogaćena kalcijumom i vitaminima. Kod konzumacije ovih vrsta napitaka treba voditi računa i o količini šećera koju mogu da sadrže.
U toku posta imamo veliki izbor namirnica od kojih možemo da napravimo zdrav i ukusan obrok. Princip pravilne ishrane koji se odnosi na pravilan raspored obroka može nam pomoći u održavanju osećaja sitosti, telesne mase i zdravlja.
Nedoumice oko izbora namirnica kojima će se uneti svi potrebni hranljivi sastojci, rasporedu obroka, da li zdravstveno stanje ili godine dozvoljavaju način ishrane u postu, mogu da otklone lekari Savetovališta za ishranu Instituta za javno zdravlje Srbije.
