U nedelju, 19. juna, članovi Studija glume Centra za kulturu i umetnost Aleksinac izveli su javni čas inkluzivne radionice „Ljudi, ovo nije Italija!“, rađen po motivima teksta „Dobro došli u Holandiju“ Emili Perl Kingsli, uz muziku Milana Petkovića, u režiji Mladena Milojkovića.
Zvati ga javni čas inkluzivne radionice, performans, scenska igra, inkluzivna predstava, igrokaz ili samo prikaz, potpuno je nevažno za ostvarenje „Ljudi, ovo nije Italija!“ koji je pripremljen po tekstu Emili Perl Kingsli „Dobro došli u Holandiju“, a koji su izveli članovi Studija glume potpomognuti decom sa smetnjama u razvoju.
Jedna topla, pomalo bolna, ljudska, životna priča, pretočena u scenski pokret, igru i reč, uz zvuke muzike, izmamljivala je osmehe, ushićenje i izazivala „aplauz na otvorenoj sceni“.
Ukratko o sadržaju i motivima predstave. Američka spisateljica Emili Perl Kingsli imala je sina koji je rođen 1974. godine sa Daunovim sindromom. Njeno iskustvo sa sinom inspirisalo ju je da uključi osobe sa invaliditetom u glumačku postavu U ulici Sezam, uključujući glumicu koja koristi invalidska kolica, pa i samog sina. Godine 1987. napisala je „Dobro došli u Holandiju“ mnogo puta objavljeno i prevedeno delo.
U njemu poredi iskustvo roditelja koji saznaju da njihovo dete ima invaliditet sa situacijom kao kada bi putovanje na odmor u Italiju bilo preusmereno u Holandiju. Prvo sledi šok, neverica… A onda… „Važno je da te nisu odveli na neko užasno, odvratno, prljavo mesto, puno pošasti, gladi i bolesti. To je samo drugo mesto. (…) Nakon što budeš tamo neko vreme i dođeš do daha, pogledaš okolo… i počinješ da primećuješ da Holandija ima vetrenjače. Da Holandija ima lale. Holandija čak ima i Rembrante…“ Pa, iako žališ za gubitkom sna o putovanju u Italiju, počinješ da uživaš u tome. Jer: „Ako provedeš život žaleći zbog činjenice da nisi došao u Italiju, možda nikada nećeš biti slobodan da uživaš u veoma posebnim, lepim stvarima… u Holandiji.“
Koristeći razne tehnike dramskog izraza, uz svesrdno zalaganje dece glumaca i pomoć vaspitača i nastavnika koji rade sa tom decom, reditelj je napravio razigranu, veselu, zabavnu predstavu koja na posredan način sugeriše inicijalni sadržaj dramskog teksta, dovodeći do osnovnog zaključka da je nešto drugačije samo zbog toga što većina ima drugačiji pogled na to. Mladi glumci Studija glume i deca sa nekim od teškoća u razvoju veoma su ozbiljno shvatili svoje uloge i odigrali ih u maksimalnim granicama svojih sposobnosti.
Sve u svemu, posle ove predstave postaje jasnije zašto kažemo da su deca u kolicima, deca koja otežano hodaju, deca koja otežano govore, slabije vide ili slabije čuju , ništa dugo do – samo deca. Sa svojim željama, radostima, sa svojim smehom ili svojim plačem.
U predstavi su igrali: Mihail Tusunović, Nađa i Vasilija Stanković, Milena, Petra i Ognjen Branković, Ognjen Stojadinović, Lana Petrović, Jelena Stošić, Milja Marinković, Jovana Marinković, Aleksa Paović i Dina Nešić.
Reditelj Mladen Milojković, glumac iz Niša, koji je i ranije sarađivao sa aleksinačkim Studiom glume i koga se sećamo po Stilskim vežbama, kaže da se inkluzija može definisati u dve reči: „Svi – sve“, upoređujuću decu – glumce sa super junacima iz stripova. Pozorište, kaže, ima globalnu misiju, poseduje univerzalni jezik, nije namenjeno nikom posebno, sve može biti pozorište i svi mogu biti pozorište. Takav stav je, zaključuje, proizašao iz njegovih spoznaja kroz studiranje glume,
usavršavanja u Barceloni i Vroclavu i rada u pozorištima. Tako i u ovoj priči, punoj metafora, svi međusobno sarađuju i kroz igru grade svoj svet.
Direktorica Centra za kulturu i umetnost Daliborka Stevanović javno je zahvalila svima koji su doprineli realizaciji ovog javnog časa inkluzivne radionice i to: inicijatorki predstave Tanji Ilić, vaspitačici u Ustanovi za mlade i decu sa smetnjama u razvoju „Hristina Markišić“, Milošu Paoviću, uredniku programa i osnivaču Studija glume, Teodori Dašić, defektologu – nastavniku OŠ „Smeh i suza“, Aniti Milovanović, rukovodiocu dnevnog boravka u Ustanovi „Hristina Markišić“ Ivanu Popoviću, vaspitaču, Milji Milovanović, nastavnici muzike, kompozitoru Milanu Petkoviću i reditelju Mladenu Milojeviću.
Takođe, zahvalnost je izražena kolektivima Centra za socijalni rad, Ustanovi „Hristina Markišić“, Osnovnoj školi za obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju „Smeh i suza“, osnovnim školama „Vožd Karađorđe“ i „Ljupče Nikolić“, Aleksinačkoj gimnaziji i Predškolskoj ustanovi „Lane“.
Aleksinačke novosti su uživo prenosile deo predstave, a atmosferu sa scene možete videti OVDE.
