Meštani sela Vrelo godinama nemaju autobuski prevoz do Aleksinca i Niša, a đaci nemaju trajno rešen problem prevoza do škole u Miljkovcu. Zabrinuti su stanovnici i da će ostati bez seoske škole ako ona do septembra ne bude renovirana. Veruju da bi to značilo i gašenje još jednog sela u Srbiji, koje više nema ni Dom kulture, prodavnicu, optički internet, niti rešen status vodovoda.
Pre pet godina ukinut je javni prevoz u Vrelu, a stanovnici su pre dve godine “pretili” da će bojkotovati izbore ako im nadležni ne reše taj problem.
Ipak, trajnog rešenja i dalje nema, a jedno što žitelji dobijaju su pisana i usmena obećanja, kao i privremena rešenja. Tako je za ovu školsku godinu obezbeđen prevoz za đake, ali tek decembra.
Do tada, roditelji su tri meseca decu vozili do škole i nazad o svom trošku i snalazili se kako umeju. Kada su se nekako izborili za prevoz, opet je bilo teškoća – januara, prevoz je opet bio stopiran.
Da li neko može da zamisli decu koja čekaju na minus 7 stepeni u 7:30 izjutra na stajalištu, a da niko pojma nema o tome da je prevoz stopiran, iako je bilo obećano da je rešeno do kraja godine – žali se čitalac.
Tvrdi da niko od nadležnih nije upozorio da će prevoz iz nekog razloga prestati da funkcioniše, već je, dobrom voljom, to saopštio vozač kombija.
Roditelji su opet počeli da se bore za prevoz, da pozivaju direktora i predsednika Opštine Aleksinac. Izborili su se opet, ali im je rečeno da će prevoza za đake biti samo do kraja februara. Kasnije su dobili garanciju da će ga, ipak, biti do kraja školske godine, pa više, kažu, ne znaju u šta i kome da veruju.
Dakle, predsednik Opštine je obećao da je prevoz rešen do kraja godine, a prekinuli su posle mesec dana i da nije bilo moje intervencije, deca bi ostala opet na ulici. Predsednik mi je usmeno, u telefonskom razgovoru, rekao da će prevoz biti nekako rešen do kraja godine, ali da li mi više treba da verujemo u takva usmena obećanja – pita meštanin Vojkan Jovanović.
Predsednik Opštine Aleksinac Dalibor Raičević je novinarima Južnih vesti, u vezi sa ovim problemima, kratko odgovorio da je “prevoz učenika iz Vrela do škole u Miljkovcu organizovan za školsku 2024/25 godinu”.
Osim trajnog rešenja problema sa prevozom, oni traže i sanaciju škole, jer im je rečeno da će ona biti zatvorena za đake ako do septembra ne bude renovirana. Do nedavno, đaci su se školovali u privatnim kućama, navodi Jovanović, dok roditelji nisu renovirali jednu učionicu.
Deca su godinama, u ovo savremeno doba, išla po privatnim kućama i tako je od lepe škole u selu neko našu decu vratio u ratno doba i školovanje van škole. Mojim enormnim zalaganjem, pokrenut je program obnove učionice i deca su se vratila u školske klupe u Vrelu. Završetak smo proslavili sa radnicima, predstavnicima Opštine i inspektorom za školstvo. Rečeno nam je tada da je sve u redu i da škola može da nastavi da radi, a da će uskoro da krene njena restauracija, jer su projekti gotovi. Projekti stoje u fioci – priča on.
Zabrinut je on, zabrinuti su i drugi stanovnici jer veruju da bi gašenje škole značilo i gašenje sela. Nemaju, kažu, više ni Dom kulture jer se srušio, nemaju rešen status vodovoda, optički internet, prodavnicu, gaze blato i ističu da se osećaju kao da su ostali u 15. veku.
Mi, mladi, ali opet dovoljno stari da budemo roditelji, jako smo ljuti na sve vas koji sedite u udobnim foteljama, dok mi mučimo muku za svoj opstanak u ovo moderno doba, kada se ljudi spremaju da preskoče Mesec i slete na Mars. Mi smo ljuti i nekako živimo sa tim, ali naša deca, decu vam nećemo dati! Borićemo se za svetliju budućnost naše dece. Deca su sve što nam je ostalo – poručuju nadležnima.
U štrajku su do ispunjenja zahteva, a zahtevi su trajno rešenje problema prevoza dece na relaciji Vrelo – Miljkovac, rešenje statusa škole u Vrelu (završetak građevinskih radova, rešavanje imovinsko-pravnih problema i legalizacija objekta), kao i da OŠ “Lela Popović” da pisano mišljenje u vezi sa organizovanjem prevoza đaka.
