Ilija je jedan od 320 mladih ljudi koji ove godine završavaju srednju školu u Aleksincu.
On je maturant Aleksinačke gimnazije i priprema se za prijemni ispit kako bi upisao Visoku školu strukovnih studija za kriminalistiku i bezbednost u Nišu.
Planiram da upišem Kriminalistiku, u Nišu. Program traje četiri godine plus master. Nakon toga mi se otvaraju mnoge mogućnosti, pogotovu jer je škola povezana sa određenim institucijama iz inostranstva. – kaže Ilija.
Prema prikupljenim informacijama, a u zavisnosti od škole, dalje školovanje planira 60% maturanta. To bi bilo oko 190 učenika od ukupnog broja. Najveći broj maturanta koji planiraju da nakon srednje škole odmah potraže posao dolazi iz srednjih stručnih škola, konkretno iz Tehničke škole „Prota Stevan Dimitrijević“.
Od ukupnog broja maturanata te škole više od polovine njih ne planira da upiše studije, već će nastojati da unovče svoj stečeni strukovni zanat. Učenici ove škole imaju mogućnost dualnog obrazovanja, što uključuje kombinovanje teorijske nastave u školi sa plaćenim praktičnim radom u lokalnim firmama.
Kako ističe pedagog te škole, Lidija Bujić, kao glavni razlog zašto se mnogi učenici ne odlučuju za nastavak školovanja je što tokom dualnog obrazovanja imaju priliku da steknu konkretno radno iskustvo i obezbede plaćenu praksu. Veliki broj firmi odluči da, nakon završene srednje škole, ostavi učenike koji su kod njih pohađali praksu.
Kako tvrde iz pedagoško-psiholoških službi škola određeni broj đaka je još uvek neodlučan po pitanju odabira fakulteta, što oni pripisuju posledicama nepronalaženja i neprofilisanja za vreme srednje škole.
Postoje testovi ličnosti i testovi profesionalne opredeljenosti koje dajemo đacima. Cilj nam je da im pomognemo u usmerenju i donošenju odluke čime će se baviti u budućnosti. – kaže Lidija Bujić, pedagog Tehničke škole „Prota Stevan Dimitrijević“.
Uspešnost ovih testova ogleda se u tome što pomažu srednjoškolcima da se bolje usmere prema oblastima koje su u skladu sa njihovim interesima i veštinama. Istraživanja pokazuju da oko 60-70% učenika koji prođu kroz proces profesionalne orijentacije uspešno pronađu odgovarajuće karijere.
Kako Aleksinac, osim Visoke škole strukovnih studija za vaspitače, nema druge visoko-školske ustanove, maturanti se odlučuju za studije u gradovima poput Beograda, Niša i Novog Sada.
Odabir studija najviše zavisi od srednjoškolskih smerova koje su pohađali. Najčešće se upisuju, da tako kažemo, srodne grane, pa će tako oni koji su pohađali elektrotehničke smerove upisati Elektronski fakultet, dok oni se oni iz ekonomskog smera pretežno odlučuju za prava ili ekonomiju.
Slična stvar se može primeniti i na gimnaziju, odnosno na društveno-jezički ili matematički smer. – objašnjava dalje Lidija Bujić.
Prema sprovedenim anketama i razgovorima, veliki broj mladih ljudi vidi svoju budućnost konkretno kroz fakultete koje upisuju.
Jedan od najzastupljenijih odabira jeste Fakultet za sport i fizičko vaspitanje, a za njega se opredeljuju upravo oni koji su se od malena bavili sportom i sebe vide kao potencijalnog „nastavnika fizičkog ili sportskog trenera“.
Popularan izbor je i Arhitektonski fakultet, naročito među mladima koji su za vreme srednje škole pohađali likovne sekcije i imali sklonosti ka umetnosti.
Pedagog Lidija Bujić smatra da je arhitektura kao izbor profesije dobra kombinacija umetnosti sa primenjivim zanimanjem i da je to razlog velikog interesovanja aleksinačkih maturanata za taj smer.
Kod onih nešto neodlučnijih, kao po običaju, dominira Pravni fakultet, dok deo njih pomno prati tržište rada i odlučuje se za IT sektor.
Nešto što je godinama unazad postalo gotovo izvesno kada su u pitanju aleksinački maturanti je i veliko interesovanje ka sektoru bezbednosti.
Među zastupljenim odabirima je i služenje vojnog roka, kao i neophodna dokvalifikacija za stupanje u vojnu službu, ali i pohađanje Centra za osnovnu policijsku obuku u Sremskoj Kamenici. Pojedini se odlučuju i za upisivanje Akademije za nacionalnu bezbednost ili Visoke škole strukovnih studija za kriminalistiku i bezbednost, sa željom da svoj profesionalni put razvijaju kroz ovu granu delatnosti.
Inostranstvo kao izlaz iz male sredine
Maturanti iz Aleksinca često se odlučuju za studiranje u inostranstvu iz više razloga, među kojima su bolji obrazovni standardi, šire mogućnosti za profesionalni razvoj, kao i želja izazovima koje prevazilaze lokalne granice. Studiranje u inostranstvu omogućava im pristup obrazovnim institucijama koje nude širi spektar mogućnosti i kvalitetniju nastavu, što je često teže pronaći u manjim mestima u Srbiji.
Jedan od ključnih socioloških aspekata koji podstiče ovakve odluke je potraga za boljim životnim prilikama. Mladi iz manjih sredina često osećaju ograničenja lokalnog tržišta rada i društvenih struktura, što ih motiviše da traže obrazovanje i karijeru u zemljama sa većim ekonomskim i profesionalnim mogućnostima.
Sociološki gledano, odluka za studiranje u inostranstvu takođe može biti deo šire težnje za samopotvrđivanjem i postizanjem visokih ličnih i profesionalnih ciljeva. Studenti koji odluče da studiraju u inostranstvu često žele da se dokažu i prevaziđu granice svoje lokalne sredine. Ovo je posebno značajno u kontekstu manjih sredina, gde mogućnosti za lični i profesionalni rast mogu biti izrazito ograničene.
Ova tendencija u Aleksincu je delimično podstaknuta saradnjom koju Aleksinačka gimnazija ima sa Univerzitetom „Lobačevski“ u Nižnjem Novgorodu. Saradnja između Aleksinačke gimnazije i Univerziteta u Nižnjem Novgorodu uključuje razmenu udžbenika, profesora i učenika, kao i učestvovanje u zajedničkim obrazovnim projektima.
Ovi programi omogućavaju učenicima da se bliže upoznaju sa ruskom kulturom i obrazovnim sistemom, što im olakšava prelazak na univerzitetske studije u Rusiji. Takođe, saradnja sa univerzitetom Lobačevski omogućava maturantima Aleksinačke gimnazije da učestvuju u letnjim školama i praksama, što dodatno obogaćuje njihovo akademsko iskustvo i priprema ih za dalju karijeru.
Idem u inostranstvo, Rusija, Univerzitet Lobačevski, Nižnji Novgorod, smer ekonomija. Ne znam da li ću se ikada vratiti u Aleksinac, s jedne strane mi je krivo što idem, dok opet s druge strane i nije. Nadam se da će tamo da mi bude dobro. – kaže Mateja Jevtić, maturant Aleksinačke gimnazije.
Odlazak maturanata iz Srbije na studije u Sloveniju postaje sve popularniji izbor poslednjih nekoliko godina. Jedan od značajnih razloga za odlazak u Sloveniju je sličnost jezika i kulture, što olakšava adaptaciju studentima iz Srbije. Slovenija je geografski blizu, što omogućava češće posete porodici i prijateljima.
Slovenija pruža i mogućnosti za praktično iskustvo kroz programe prakse i saradnju sa industrijom. Ova praksa je važna za sticanje radnog iskustva i razvoj profesionalnih veština koje su ključne za tržište rada. Pored toga, studenti imaju mogućnost da učestvuju u međunarodnim programima razmene poput Erasmus+.
Posle srednje škole planiram da upišem fakultet u Sloveniji. Najverovatnije jedan od tri smera, Menadžment, Bioinformatika ili Computer sience. Stariji brat živi tamo, što dosta olakšava. Nakon druge godine tamo ću moći i da nađem posao kako bih pomogao pri plaćanju računa. – kaže jedan od mauranta Biotehnološke škole „Šumatovac“.
Zaposlenje nakon srednje škole kao posledica ekonomske situacije malih sredina
Aleksinac, kao i mnoge druge manje sredine u Srbiji, suočava se sa ograničenim ekonomskim mogućnostima i visokom stopom nezaposlenosti.
Mnogi mladi ljudi odlučuju da se odmah nakon srednje škole zaposle, jer ne vide mnogo koristi u produžavanju obrazovanja koje ne garantuje sigurno zaposlenje.
Prema istraživanjima, zanimanja poput zavarivača, vozača, kuvara, i raznih zanatskih poslova su vrlo tražena i omogućavaju relativno brzu zaradu. Na primer, zavarivači mogu zarađivati između 2.000 i 4.000 evra mesečno, što je značajno više od prosečnih plata u Srbiji.
Magna seating, kanadska kompanija koja proizvodi presvlake za automobilska sedišta, zapošljava veliki broj ljudi u Aleksincu. U fabrici radi oko 800 radnika, a većina zaposlenih su mladi ljudi, među kojima su i mnogi koji su se odmah nakon srednje škole odlučili za rad umesto studiranja.
Maturanti iz Aleksinca koji odluče da se zaposle odmah nakon srednje škole često to čine zbog ekonomskih pritisaka i želje za nešto bržom zaradom. Dok ovakav put pruža kratkoročne ekonomske benefite i stabilnost, on može imati dugoročne posledice na njihovu profesionalnu mobilnost i razvoj zajednice u celini.
Neću da studiram. Odmah ću da tražim posao. Najverovatnije Grammer ili Magna. Mislim da je tako bolje i da ću na taj način više da pomognem mojima. – istakao je jedan od maturanata Tehničke škole „Prota Stevan Dimitrijević“.
