У четвртак, 15. септембра, чланови Студија глуме Центра за културу и уметност Алексинац извешће по други пут јавни час инклузивне радионице „Људи, ово није Италија!“, рађен по мотивима текста „Добро дошли у Холандију“ Емили Перл Kингсли, уз музику Милана Петковића, у режији Младена Милојковића.
Звати га јавни час инклузивне радионице, перформанс, сценска игра, инклузивна представа, игроказ или само приказ, потпуно је неважно за остварење „Људи, ово није Италија!“ који је припремљен по тексту Емили Перл Kингсли „Добро дошли у Холандију“, а који изводе чланови Студија глуме потпомогнути децом са сметњама у развоју.
Једна топла, помало болна, људска, животна прича, преточена у сценски покрет, игру и реч, уз звуке музике, измамиће осмехе и усхићење.
Укратко о садржају и мотивима представе. Америчка списатељица Емили Перл Kингсли имала је сина који је рођен 1974. године са Дауновим синдромом. Њено искуство са сином инспирисало ју је да укључи особе са инвалидитетом у глумачку поставу У улици Сезам, укључујући глумицу која користи инвалидска колица, па и самог сина. Године 1987. написала је „Добро дошли у Холандију“ много пута објављено и преведено дело.
У њему пореди искуство родитеља који сазнају да њихово дете има инвалидитет са ситуацијом као када би путовање на одмор у Италију било преусмерено у Холандију. Прво следи шок, неверица… А онда… „Важно је да те нису одвели на неко ужасно, одвратно, прљаво место, пуно пошасти, глади и болести. То је само друго место. (…) Након што будеш тамо неко време и дођеш до даха, погледаш около… и почињеш да примећујеш да Холандија има ветрењаче. Да Холандија има лале. Холандија чак има и Рембранте…“ Па, иако жалиш за губитком сна о путовању у Италију, почињеш да уживаш у томе. Јер: „Ако проведеш живот жалећи због чињенице да ниси дошао у Италију, можда никада нећеш бити слободан да уживаш у веома посебним, лепим стварима… у Холандији.“
Kористећи разне технике драмског израза, уз свесрдно залагање деце глумаца и помоћ васпитача и наставника који раде са том децом, редитељ је направио разиграну, веселу, забавну представу која на посредан начин сугерише иницијални садржај драмског текста, доводећи до основног закључка да је нешто другачије само због тога што већина има другачији поглед на то. Млади глумци Студија глуме и деца са неким од тешкоћа у развоју веома су озбиљно схватили своје улоге и играју их у максималним границама својих способности.
Све у свему, после ове представе постаје јасније зашто кажемо да су деца у колицима, деца која отежано ходају, деца која отежано говоре, слабије виде или слабије чују , ништа дуго до – само деца. Са својим жељама, радостима, са својим смехом или својим плачем.
У представи играју: Михаил Тусуновић, Нађа и Василија Станковић, Милена, Петра и Огњен Бранковић, Огњен Стојадиновић, Лана Петровић, Јелена Стошић, Миља Маринковић, Јована Маринковић, Алекса Паовић и Дина Нешић.
делови из теста Часлава Васиљевића
