Почетак топлотног таласа на територији Републике Србије обележиће максималне температуре данас (29.07.) од 31 до 35 °С, сутра (30.07.) од 33 до 37 °С, а од петка (31.07.) од 35 до 38 °С, локално и до 40 °С.
извор РХМЗ
Према актуелним прогнозама, топлотни талас ће се задржати током целе прве декаде августа, а најизраженији ће бити у периоду од 5. до 8. августа, када се у већини места очекују максималне дневне температуре око 40 °С.
У урбаним срединама прогнозирају се и тропске ноћи, са минималним температурама од 20 до 24 °С, а у Београду од 22 до 26 °С.
На крају прве декаде августа повећаће се вероватноћа за локалне пљускове и грмљавину, али без значајнијег освежења. Иако ће интензитет врућине постепено ослабити, максималне дневне температуре ће се и даље у већини места кретати од 30 до 35 °С.
Дуготрајан период веома високих температура доводи до акумулације топлотног стреса и значајног повећања ризика по здравље становништва. Највећи ризици односе се на појаву топлотног удара, сунчанице и дехидрације, а посебно су угрожене најосетљивије категорије становништва – деца, старије особе, хронични болесници, труднице, као и лица која раде или бораве на отвореном.
Препоручује се избегавање директног излагања сунчевом зрачењу у периоду од 10 до 17 часова, када су температуре ваздуха и UV зрачење најинтензивнији, уз редовно уношење течности и боравак у расхлађеним просторијама кад год је то могуће.
У густо изграђеним урбаним срединама, нарочито у саобраћајним гужвама и зонама са интензивним загревањем асфалта, бетона и других вештачких површина, топлотно оптерећење биће додатно изражено, што ће додатно повећавати ризик од прегревања организма и погоршања здравственог стања осетљивих категорија становништва.
Дуготрајан период високих температура, уз исушивање вегетације и земљишта, значајно повећава ризик од избијања и брзог ширења пожара на отвореном.
Посебно су угрожени шумски комплекси, пољопривредне површине, ниско растиње и запуштено земљиште. У таквим условима пожари се могу брзо ширити чак и при слабом ветру, што додатно отежава њихово локализовање и гашење.
Дуготрајан топлотни талас значајно оптерећује електроенергетски систем услед повећане потрошње електричне енергије за расхлађивање, док се истовремено повећавају захтеви за водоснабдевањем. Високе температуре могу довести до деформације и омекшавања асфалтних коловоза, повећавају ризик од прегревања мотора и пуцања пнеуматика, као и вероватноћу саобраћајних незгода услед смањене концентрације учесника у саобраћају.
У железничком саобраћају повећава се ризик од деформације (дилатације) шина услед екстремног загревања челика. Истовремено, очекује се изражен топлотни стрес у пољопривреди и сточарству, са неповољним утицајем на биљну производњу, здравље животиња и продуктивност.
