Proteklih nekoliko dana stiglo je redakciji Alpresa, a i na društvenim mrežama je objavljeno, nekoliko fotografija uništavanja dečijih igrališta u našem gradu. Najpre se oglasila Predškolska ustanova „Laneˮ i apelovala na sve roditelje da povedu računa o tome šta njihova deca rade dok su u dvorištu vrtića i jasno im ukažu na to da ne treba da lome i uništavaju nečiji trud!, o čemu je već pisano.
Jedna čitateljka portala Alpres je poslala fotografiju kako je goreo deo dečijeg igrališta u dvorištu iza zgrade u kojoj se nalazi Poreska uprava. Brzom intervencijom vatrogasaca, nakon poziva stanara, vatra je ugašena, ali je deo sprave izgoreo. Pošto se radi o bezbednoj, mekanoj, podlozi prava šteta je što ono nije u upotrebi. Verovatno, kada se uzme kvalitet podloge i sprava, uz obavezno poštovanje procedure javne nabavke, cena ovog igrališta koje je finansirano javnim sredstvima nije zanemarujuća. Slična je situacija sa još nekim igralištima u gradu.
Sada se postavlja pitanje da li građani koji izdvajaju sredstva za budžet trebaju da finansiraju nečiju bahatost ili nevaspitanje. Verovatno da ne. Sa druge strane se postavlja pitanje u borbi za natalitet i „podmlađivanjeˮ nacije kako mališanima obezbediti igrališta koja im pripadaju.
Možda odgovor daje jedan čitalac koji je poslao komentar na objavu Alpresa u vezi uništavanja sprava u dvorištu Predškolske ustanove „Laneˮ, a koji glasi: „Ma ne mlatite više praznu slamu, roditelji su im isti i baš ih briga, postavite kamere u svim delovima vrtića i krivično ih gonite, nema tu drugog rešenjaˮ.
Iako pisac ovih redova nije pristalica javnog praćenja građana dok se kreću javnim prostorom, očito da savremeni čovek ne mari za samokontrolu i samoodgovornost i kao da mu je potrebna kontrola zajednice u sprečavanju njegovog bahatog i nepromišljenog ponašanja. Zato su možda rešenja bezbedonosne kamere i insistiranje na nadoknadi štete. Ali za takvo nešto treba svest i volja da je javna svojina i naša i da nju trebamo svi da štitimo, a naročito ona koja se finansira javnim sredstvima. Za sada je velika sumnja da postoji ta spremnost.
Nažalost i ovog puta će se naći građani koji će opravdati ovakvo ponašanje, nazivajući ga dečijim nestašlukom. Pitanje je da li je to dečija i tinedžerska bahatost ili kućno vaspitanje. Možda se jedno i drugo „lečiˮ najefikasnije preko džepa.
