U nedelju, 23. avgusta, na Šumatovcu će biti obeleženo 150 godina od Bitke na Šumatovcu, jedne od najznačajnijih i najslavnijih pobeda srpske vojske u Prvom srpsko-turskom ratu 1876. godine. Program počinje u 10 časova i 30 minuta pomenom palim vojnicima, a 15 minuta kasnije biće položeni venci na spomen-obeležju na visu Šumatovac. Od 11 časova predviđen je prigodan kulturno-umetnički program u realizaciji Centra za kulturu i umetnost Aleksinac.
izvor Alpres
Bitka na Šumatovcu sve više zaokuplja istoričare i istraživače, ali i širu javnost, naročito u ovoj godini jubileja, kad se slavi vek i po od njenog odigravanja. Poznati aleksinački istoričar Zoran Stevanović napominje da se poslednjim istraživanjima došlo do nekih novih saznanja koja se odnose na obeležavanje ove bitke. Nađeni su podaci koji govore da je i 1936. godine, znači 60 godina nakon borbi, proslavljana Bitka na Šumatovcu. To je bilo za sada iz nepoznatih razloga u oktobru, i to u organizaciji 26. artiljerijskog puka iz Aleksinca.
– Ta vojna jedinica je očistila sve šančeve, celokupni prostor na kome se odigrala bitka i izgradila montažni drveni most, preko koga se preko tih šančeva ulazilo u sam odbrambeni sistem i gde se okupio veliki broj građana. O tome smo imali svedočenje, ranije pokojnog profesora Miodraga Spirića, koji je tada bio đak Učiteljske škole. Međutim, nismo imali pisanih podataka i tražili smo to da je verovatno bilo u avgustu, ali nije bilo u avgustu negosmo u dokumentima našli da je to bilo u oktobru mesecu i da su tada učestvovali svi učenici Učiteljske škole, a da je govor držao tadašnji izaslanik ili, kako bismo rekli, predstavnik tadašnje vojske i mornarice Kraljevine Jugoslavije Josip Brozović – kaže Stevanović, napomenuvši da je taj skup bio veličanstven, ali da ga je pokvarilo loše oktobarsko vreme, tako da se narod tamo nije mnogo zadržao.
Profesor Stefanović kaže da posle Drugog svetskog rata Bitka na Šumatovcu nije obeležavana, sve do 2006. godine. Tada je Skupština opštine Aleksinac postavila krst na tom prostoru, kao i spomen-ploču u znak sećanja na branioce i pobednike u Bici na Šumatovcu.
– Moramo da znamo da je to najveća i najsvetlija pobeda srpske vojske u Prvom srpsko-turskom ratu 1876. godine. Ona je značila jednu prekretnicu. To takođe saznajemo iz novih dokumenata, jer u vreme kad su Turci počeli da preduzimaju veliku ofanzivu, strani konzuli u Beogradu vršili su pritisak na kneza Milana da se sklopi primirje, a zatim da se zaključi i mir. Međutim, posle ove veličanstvene pobede, general Černjajev je svog najpoverljivijeg čoveka, a to je bio pukovnik Nikolaj Nikolajevič Rajevski, poslao u Beograd sa poverljivom porukom knezu Milanu, o kojoj možemo samo da nagađamo. Verovatno je on tu pisao da nikako ne pristaje na sklapanje primirja ili mira. I sam general Černjajev je očekivao da će Rusija svakog trenutka ući u rat i da će stanje nakon toga biti sasvim drugačije – objašnjava naš sagovornik, pozivajući se na saznanja iz novih dokumenata i memoarskih dela.
Profesor Stevanović još jednom naglašava da je pukovnik Rajevski između tog 23. avgusta i 1. septembra kada je poginuo u Gornjem Adrovcu, boravio u Beogradu lično kod kneza Milana i posetio još nekoliko ključnih ličnosti u tadašnjoj srpskoj prestonici. Očito da Bitka na Šumatovcu sa otkrivanjem novih detalja dobija sve veći značaj, ne samo u našoj zavičajnoj istoriji, već mnogo šire.
