Свети Тома је био један од дванаесторице Христових апостола. Ширио је хришћанство најпре у Палестини, потом у Персији и Индији, где је и усмрћен копљима.
У неким крајевима Србије верује се да овај светитељ штити домаћинство од вукова. Срби верују и да је Свети Тома од облака одузео печат захваљујући којем народу доноси кишу као благодет, а не олује које уништавају све пред собом.
На Томиндан који није црвено слово се обично никуд не иде и постоји изрека „Свети Тома, седи дома“.
Док се у недељу по Ускрсу слави догађај везан за „неверовање“ Томино, данашњи дан је посвећен самом апостолу. Свети Тома је познат и као Неверни Тома, јер је сматрао да није могуће да је Исус васкрсао. Према Новом завету, када се Христ појавио пред њим и понудио му да опипа ране, Тома је узвикнуо речи по којима је упамћен: ”Господ мој, и Бог мој!” Због тога се данас у народу онај ко одбија да поверује у нешто зове ”неверни Тома”.
Верује се да је он био једини од свих апостола који је проповедао изван граница тадашњег Римског царства. Ширио је хришћанство најпре у Палестини, потом у Персији, а стигао је и до далеке Индије, где је наводно умро мученичком смрћу.
Томиндан многе породице у Србији обележавају као крсну славу, а како је према народном веровању Тома важио за вредног и радног, он се сматра заштитником разних занатлија – дрводеља, бачвара, столара, бунарџија и зидара.
