Српска православна црква сутра прославља празник Свете великомученице Марине, у народу познате као Огњена Марија, која се поштује као борац за хришћанску веру и заштитница жена.
Према народном веровању, Света Марина пали и кажњава огњем и као Свети Илија који кажњава громом она спада у „огњевите“ свеце.
У народном предању чувају се примери о ватри или громовима који су у вреле празничне дане спалили жито, сено и домове људи који су се огрешили радећи на празник Огњене Марије.
Обичај је да се на овај празник, када због велике врућине „гори небо и земља“, не раде никакви послови.
Према народном веровању, Огњена Марија пали и кажњава огњем, а грмљавина на овај свети празник је лош знак. То може да значи да је пред нама тешка и сушна година, а старији тврде да су овакве ситуације указивале на болест и сиромаштво.
Света великомученица посечена је мачем у доба цара Диоклецијана због вере у Христа. Мошти ове светитељке налазиле су се у Цариграду до доласка крсташа, а данас се њена рука налази у светогорском манастиру Ватопеду.
У Манастиру Свете Марине у Албанији, на планини Лонга изнад Охридског језера, почивају њене чудотворне и свете мошти, које посећују и клањају им се и православци и муслимани.
Светитељка се и у источном и у западном сликарству представља са крстом и палмом, симболом мучеништва у рукама, са змајем под ногама и често са кућама у пламену у њеној позадини.
Огњену Марију неке православне породице обележавају као крсну славу. У црквеном календару празник није обележен „црвеним словом“, али се ипак веома поштује.
