Највећа секирација ових дана око шећера. Има…нема…има…нема. Од толике секирације добићемо онај шећер и то у коцкама. Таман да не кукамо како нам фали. О цени већ да не причамо, а ни о амбалажи. Ајде да причамо о томе ко је за то крив?
Председник је, а на томе треба да му будемо захвални, утврдио да је крив један тајкун. Не тај тајкун на кога сте прво помислили. Ово је посве други, неки нови тајкун, председник зна који, а ми ћемо да му верујемо. Слепо.
Ова несташица решила нам је проблем једне од тзв. “белих смрти”. Држава се стара да останемо здрави, вероватно и гладни. А да нам је несташица шећера једини проблем бар! Пре ће бити да је најава за тешке, предстојеће године. И на њих нас председник лично упозорава. Биће нам посебно тешко, јер смо навикли да живимо к’о бубрези у лоју.
Можда је и неопходно мало да се присетимо да може бити и горе. Боље изгледа не може и неће. А и, будимо реални, нисмо ни заслужили, јер није нам ваљало ни док смо били најјача држава у региону, док нам је просек плата био натпросечан, док су нам најављивали за 2 до 3 године (максимум 5) до лепшег живота, док нам се давало и шаком и капом, а узимало лопатом. Сва је срећа па ускоро неће бити струје па ћемо можда сагледати мрак око нас.
Шећер нам дође чак и најмања брига, чисто да неутралише горчину свега осталог и сољење памети. Дефинитивно све иде у рикверц, баш као што је и обећано. А она претходна обећања однела је ‘ладна вода.
